Желим те назад.
Аутор behappy | 24 ÐÐ, 2012Када прве капљице кише
одплешу валцер по прозору, усуђујем се да се уклопим у пејзаж и плачем. Пустим
да се мало туге излије из мене. И тако понекад помислим да је имам на претек.
Чини ми се да је лаж оно : желим ти све најбоље са било ким другим. Можда звучим
као егоиста, али ме срећа његова боли, сада када сам сама. Јер није то обична
срећа. То је срећа уз другу особу. Они су срећни, заљубљени, лепи заједно. Све
делује савршено. А зашто сам оданде нестала ја?
Питање које ме мучи: „Како је успео тако лако да превазиђе моменте са мном.
После свега, како је успео да их избрише из сећања?“
Јер не прође дан да га се не сетим, да не помислим о нама, да се не запитам где
ли смо згрешили и где се ,та нит која нас је тако чврсто везивала, прекинула.
Помало сам бесна, псује ми се, разбија ми се и плаче. Хоћу да заборавим и
фокусирам свој живот на тешке месеце који следе, а који ће нажалост, проћи без
његове подршке.
Помирила сам се са својим срцем, што га је изабрало.
Ето, можда једноставно нисам умела да се носим са свим тим осећањима, да их
искажем – или прећутим у неким моментима.
Никада нисам ни сањала да ћу се тако заљубити. Тако лудо, тако безусловно
некога да пожелим. Да се вежем ... и да не умем да одем.
Пече ме, једноставно, пече. Сво време које смо потрошили заједно. Није мало...
Пече као да ми живу рану трљају алкохолом. Вриштала бих, али ме нико не чује.