Хвала за успомене
Аутор behappy | 18 ÐÐ, 2011- Прелиставајући блог, увек наиђеш на успомене.
И то је највећи ризик: можеш ваљано да треснеш. Да отвориш прошлост и да легнеш над својим делима да размислиш.
После свега што сам данас изнова прочитала, сватих да је он моја најлепша успомена. Да је уствари био креатор мојих успомена, а такве људе треба ценити.
Било па прошло. Зато ће ме градови којима смо заједно ходили подсећати на њега.
Песма уз које смо плесали. Уз које сам ја руменела...
Наши непоновљиви сусрети и стрепња, баш као она из Десанкине песме.
Као нека тајна, коју разумесмо само нас двоје. Ћутање кроз које смо комуницирали.
Пуно његових писама још увек чувам. Не могу да их се одрекнем.
Можда ћу, једног дана причати својој ћерци док јој будем плела плетенице.
Можда јој будем признала "Знао је да ме растужи, али и насмеје".
А ето, ко зна, можда то заувек будем чувала у себи. И никада не признам. Чак ни њему, да све што пишем још увек у себи носи део њега.
И како пролази време, бледе осећања. А тамо далеко, у Шпанији, остали смо запамћени као пар који се смеје.
И многе ће се глава још увек разбијати о мисао "Како то да нису заједно, а били су савршени"
Као што сам и њему рекла: када нам се додељују такве награде, нико нам не говори да их можемо задржати заувек.
Понекад је потребно признати да време истиче, да требамо пустити некога да оде.
И чим можеш да преживиш оне изазове, када те ум изазове да му саспеш све што имаш у лице и још једном поклекнеш... чим ти то можеш да пребродиш са великим осмехом на лицу и да читаш песме које си њему посветила - без плакања...
Значи да си на правом путу.
П.С. Хвала ти, хвала! За најлепше успомене. И када бих опет на ову земљу ступила, опет бих тебе изабрала за ожиљак на срцу!
Zato nikad ne treba brisati blog...uvek nađeš nešto lepo za podsetnik, što si zaboravila.
Аутор sanjarenja56 18 ÐÐ 2011, 07:44