"И увек нек' осмех краси твоје лице.."

Аутор behappy | 24 ÐÐ, 2010

После вечерашње представе, дошао си да ми честиташ. У твојим очима сам прочитала да је то била најискренија честитка те вечери, онако из свог срца.
Када си ми пружио руку, пожелела сам да ти кажем "Знам да си моја сродна душа". А твоја жена је блистала поред тебе. Једна од најбољих жена које познајем.
Знам да ћеш бити срећан поред ње. Честитала ми је и она, такође искрено.
Уствари бих се и одрекла те моје сродне душе, ако ће бити срећан поред друге.
Задрхтим сваки пут кад видим бурму на његовој руци.
Али биће добро, знам да хоће!
:)

Наше ноћи.

Аутор behappy | 21 ÐÐ, 2010

Почела сам да дрхтим.
Ухватио ме је за руку, извео ме је напоље.
Загрлио ме је.
Бојала сам се.
Срце је куцало као никада до сад.
Певала сам.
Плесали смо.
Пољубио ме је у чело и рекао да ме воли.
Нажалост, вероватно се неће сећати ничега данас.
Алкохол.
Баш зато и нисам учинила неке ствари.
Сваки пут је исто. Када он мало попије.
И онда ја разбијам главу о томе, шта је "песник" хтео да каже.
Док њему, све то, вероватно ништа не значи.

Мика (2. део)

Аутор behappy | 18 ÐÐ, 2010

Никад немој да се враћаш кад већ једном у свет кренеш. Немој да ми нешто петљаш. Немој да ми хоћеш-нећеш.

И најзад: тако је добро што нисмо само траве, што таласања своја ниједном ветру не дамо, већ смо звезде што сјајем све небо окрваве жељне да буду сунце макар тренутак само.

И никад ником немој их дати ако не уме да ти их врати. Топлије, мекше, млађје и слађе. Јер усне само зато постоје, да осмех по твоме осмеху скроје.

Ако ме неко чачне у ове очи плачне, није то неутешно: ја умем од суза да правим кликере лепе, прозрачне.

Када би простори овако умели да воле - као ја, већ би постали бесконачност. Кад би време овако умело да воли - као ја, већ би се претворило у вечност.

Знам, мора бити да је тако: никад се нисмо срели нас двоје, мада се тражимо подједнако, због среће њене и среће моје.

.. Са мном је опасно хтети, ја никад не одустајем ... неискварен искуством, посебан случај самоће ... понекад измислим садашњост да имам где да преноћим...

Нежност је заразна. Ко ме додирне или удахне уснама, биће романтичан. Немој да пијеш из моје чаше. Добићеш потребу да волиш људе, цео свет .. човечанство ..

Ако свакога јутра поново октријете да сте живи, је ли то више живота, или је овај, један једини?

Не бојим се ја зуба, зуби су мекши од усана Зуби уједају за тренутак, усне за цео живот.

Никоме немој рећи, али ја, ја који најмање знам о срећи, хтео бих мало неспретне среће том неком другом да дам.

Ја умем у сваком новембру да направим јун.

Он.

Аутор behappy | 16 ÐÐ, 2010

"Ти си моја вила. Имаш најлеше очи на свету. Хвала ти што си ми улепшала живот. Воли те твој принц..." (И још доста тога)
То је рекао, а ја сам занемела. Поред тога што је делима показао да му значим.

 

Можда је крај.

Аутор behappy | 15 ÐÐ, 2010

Међу тим разбацаним речима, схватила сам, никада више неће бити као пре.
Ствари су се промениле.
Неко је изгубио стрпљење и почео да жели нове ствари.
Неко се променио.
Можда је тако најбоље.
А ако није, једном ће се све вратити.

Ово је била најлепша јесен коју памтим.
Вратила се са Дивчибара, упознала дивне људе.
Јуче смо имали представу, а после тога сам схватила да можда требам да отворим нека нова врата.
Са неким новим.
Живот је леп :)
Недостајао ми је мој град, мој Темишвар.

Волим и покушавам да преболим. (нешто из прошлости)

Аутор behappy | 3 ÐÐ, 2010

Једва чекам да завршим факултет и да ти напишем љубавно писмо на италијанском!
Или можда, најлепшу песму на руском.
Обећавам, да ћу те гледати на посебан начин. Да ћу сву моју љубав усмерити на твоје очи.
А моје очи, заклињем се да ће само тебе видети.
Опростићеш ми по неку сузу, за она времена која су прошла. Измакла контроли, затресла мој свет и погодила.
Опростићеш, надам се, то што сам сваки пут давала целу своју душу када је љубав у питању. (Истина је, добијала сам када је било касно)
Обећавам се да никада неће постојати монотонија (признајем да ме јако гуши) и да ћу се трудити да ми не досаде свакодневна дешавања.
Обећавам да ћу се свим снагама трудити да се прошлост не врати. А ти молим те опрости, ако сећања наиђу.
Ко год да си ти, (онај који тек треба да дође, или онај који је сада Мој), дајем ти до знања да желим само разумевање, некога са ким могу да причам, понекад само загрљај. Ништа више.

Сад кад неко опет покушава да се врати у мој живот, да разбије прозор и уђе... или шта ја знам.., сада се осећам веома збуњено.
Синоћ сам чула најлепше речи од мог Словака. Али... прошлост ми се смеши.
Учим да јој кажем збогом заувек.

Не плачи за мном када се вратиш низ друм. Не маши. Ни ја нећу да машем.

Аутор behappy | 1 ÐÐ, 2010

Неке успомене недају избрисати. А тако је ваљда и најбоље.
Са болом у грудима се теже ходи, али ваљда је добро имати на уму да се грешке дешавају и да ми ту не можемо ништа. Повратка нема.
Хоћу да закључам један период, али ми срце још увек не даје мира.
Ко зна зашто.
И тако, овако збуњена и до костију заљубљена улазим у још један новембар.