Турнеја.

Аутор behappy | 30 ÐÐ, 2010
Питате ме зашто волим турнеје? Ооо да.
Нема спавања. Само смех и зезање.
Највише ми се допада наша екипа јер смо сви толико сложни и везани.. Без обзира на разлику у годинама.
Најмлађи глумац има 16, а најстарији 28.
Али за нас то и није од некакве важности. Ових дана се нисмо раздвајали.
Представе су биле доста добре, чак и поред неколико смешних блокада и заборављања текста, па измишљај ти сад ново "вађење".
Али то, до краја, примећујемо само ми који текст добро познајемо.
Соба са 18 кревета.
Преко пута кабане, Дунав. А преко пута Дунава Србија.
Било је лепо, у сваком случају.
Али возач нам је био гром и пакао. Катастрофа.
Још увек ми се врти у глави.
Само да ми не фали још по нешто, има да идем да га тражим и наплатим трауме :))

Има ме, ал' нисам ту. :)

Аутор behappy | 27 ÐÐ, 2010

Покушавам да се смирим...
Да не мислим толико. Али од умора, мисли се ређају. Ко ме пита?
Срце диктира свој ритам, а ја као треба да пратим...



 

Данас крећемо у кратку турнеју, имамо две представе.
Нешто и нисам расположена за те ствари, а још нам и један од глумаца неће доћи, пробећарио се момак, отишао у Мађарску.
Шта ћеш, сналази се, мењај текст, људи нас чекају.
Није лако бити "глумац".
Али идемо..
И 13. почиње школа. Кад пре?
Трудићу се да ове последње недеље испуним успоменама. Како ми буде..
Поздрав блогерима! :)

Париз V део.

Аутор behappy | 26 ÐÐ, 2010

И тако, стигосмо ми и до последњег дела. У последњем делу неће бити ни речи о Паризу, чак иако се наставак тако зове.
Дакле, реч је о дворцима. Што се историје тиче, нисам баш пуно обавештена. Једино што знам је да је вредело превалити 150 км да бисте видели Chambord (16 век) и  Cheverny (мешавина 17-19 века)

Chambord

Са једне од тераса се може видети ово:


Месечина и ја смо мало залутале :)) Ал' није ни чудо, има око 600 соба.
Шта је занимљиво, овде смо сазнали да су Французи у 16 веку спавали у седећем положају да не би прогутали сопствени језик.
Тако смо решили мистерију "малих кревета".



Други дворац је много лепши, бар по мом укусу. Види се да је до скоро тамо живео неко.

Мене трава одушевљава :) Све је тако сређено, невероватно..

 Што се унутрашњости тиче слике ми и нису нешто успеле.
Углавном, на столовима је постављена "храна", у вазама је стављено "цвеће", али човек би рекао да је све право.
Башта је посебна прича, мирис лаванде те опија!

Сутра дан, завршило се наше путовање по Француској. Лет авионом је био посебна прича :)) Наш црни хумор, и почеше турбуленције.
Немојте се шалити! Стварно се свашта може догодити.
Било је то 6 предивних дана, одличног дружења, смеха...(вратила сам се без гласа) а и пуно тога смо научили и видели.
Непоновљиво.

Крај..

Париз IV део.

Аутор behappy | 25 ÐÐ, 2010

Наредна дестинација био је један од најпознатијих музеја на свету: Лувр. (Louvre)
Чини ми се да је поред Сант Петерзбуршког, највећи у Европи.
Но, елем. О Лувру не може много да се пише. Треба се доживети. Ми смо имали око 3 сата, што свакако није довољно да би се цео музеј обишао. Потребно је много више времена. Тако да смо се поделили у мале групице, од по двоје, како бисмо могли више и брже да видимо.

Нажалост, не сећам се имена слике, али ова ме је највише одушевила.

 Са једног од прозора, моћићете да видите ово:

Трпезарија Наполеона трећег:

 Мона Лиза ми и није нешто успела, али искрено да вам кажем,видела сам на стотине лепших слика и статуа од те, најпознатије, Мона Лизе.
Не бих више о Лувру, јер ниједна слика не може да се пренесе на фотографију, надам се да ћете бити у прилици да се уверите у то.
У Лувру су наравно, гужве велике, али је и објашњиво.

После тога, вратили смо се поново до Нотр Дам-а, али овога пута са мало "Друге стране", која је знатно прљавија.

Тамо смо јели сладолед од 3 евра :)) Али, то су прави сладоледи, прављени од воћа и јогурта, у шта смо се и уверили. Нису француски, већ италијански, и девојка која их прави нам је направила руже од сладоледа. Занимљиво за очи :)
Уследила је тријумфална капија, нажалост нисмо имали времена да се попнемо и посматрамо град од горе, јер су редови ненормално дуги..

Те смо, како не бисмо губили време, уживали у шетњи на најпознатијем булевару:  Les Champs Elysees. Не знам како је пре изгледао, али сада је претворен у живот за купохоличарке, свуда се налазе бутици, што за мене, која баш и не воли куповину, није било посебно занимљиво. Ипак, ушли смо да проверимо цене, и умало пали у несвест :)))
  Улица је веома чиста, и не, не претерујем. А највећи редови су у MC Donalds-у.

На самом почетку улице, где још увек не почињу дрвореди, можете присуствовати Street dance шоуу. :) Нас су одушевила три момка. Бар не просе, него можеш, а не мораш, да им оставиш новац. То ми се допада, нису насилни, као код нас.

За крај дана, посетили смо улицу у којој се налази Moulin Rouge. Улица баш и није за вечерње часове, али ето :))
Чак смо срели и неке Србе :)

У овој улици има пуно музеја и шопова који нису за децу млађу од 18 година.
Такође можете да се возите по кварту са малим возићем, у трајању од 40 минута. (Чини ми се да је цена 10 евра.)
Наставиће се.

 

Париз III део.

Аутор behappy | 24 ÐÐ, 2010

Дан трећи.
Али нисам много жалила што тако брзо пролази.. Ипак су дани у Паризу били испуњени и нисмо допусили да тек тако губимо време.
Вечери смо углавном проводили заједно, јер је друштво било фантастично. Окупљали смо се у једној соби, а пред сам крај смо открили и собу у коју смо сви могли да уђемо са својом картицом.
Е, трећи дан боравка у Паризу, сведен је на посету УНЕСКУ, (добили смо поклоне, и то је нешто :)) ) и слушали како и зашто је Унеско основан. На неки начин, били смо им почасни гости..
У другом делу дана, изашли смо неколико километара из Париза, да бисмо посетили Versailles (Версај) који је раније био главни град француског краљевства. Широм света, град је познат по Версајској палати ( Château de Versailles), која је раније била краљевски дворац.
Сама палата је веома грандиозна, али оно што је мене још више одушевило јесу баште које окружују дворац.
На самом улазу, добили смо мапе, иначе би се веоома лако изгубили. Хвала Богу, овде смо имали довољно времена. Неких 5 сати, таман да се све обиђе.
Када су баште у питању, мислим да су речи сувишне. Слике говоре много више:



Шта бих још могла да кажем.. Чаробно је. Мене су ове баште највише одушевиле.. Не знам шта још да додам, осим да, ако идете у Париз, ово НЕ СМЕТЕ пропустити.
Пожељно је да имате лепо време, како бисте видели и део изван палате.
Такође, можете изнајмити бициклове или чамце како бисте у потпуности уживали...
Не могу да се сетим, али мислим да је улаз био бесплатан до 26-е године, за становнике чланица Европске Уније. А за старије, до 20 евра, нећу да лажем, али не сећам се.
Куповина сувенира у Версају и није баш пожељна.
Цене су доста папрене. На пример, бочица правог парфема, који је користила краљица Marina de Bourbon од само неколико милилитара, коштаће вас 10 евра.
Књиге о двроцу и баштама су такође око 10-15 евра, али за то вреди уложити новац. (Нажалост, ја нисам).
Толико у овом делу, можда се чини кратко, али уживајте бар у сликама. :)
Наставиће се...

 

Париз II део.

Аутор behappy | 23 ÐÐ, 2010

Дани у Паризу су били веома дугачки. Цео дан смо проводили у граду. Зато ми се допада што је ручак био онако "с' ногу", у граду, јер би се губило доста времена док се вратимо до хотела, а после поново идемо до града.
Други дан је био резервисан за грандиозни Notre Dam. С' поља ме је баш баш одушевио.
Све је разрађено до ситних детаља. Само је фалио Квазимодо :) (Што би рекла месечина)
Предео је баш диван, близу је Сена, тако да је ваздух баш "освежавајућ" :)
Што се тиче Notre Dam-а изнутра, ја се разочарала. Превише су га модернизовали, бар по мом мишљењу. На сваком стубу се налази по један "плазма тв", ваљда да би се лакше преносиле службе.

После тога, били смо у прилици да посетимо Musee d' Orsay. Музеј савремене уметности.
Фотографисање је било забрањено, али сам видела пар дивних слика. На пример мене је одушевио Claude Monet. Слике му одишу неком посебном топлотом и позитивношћу.
Уследила је вожња бродићем, до ајфеловог торња.
Мени се чини да је вожња прилично скупа, (10 евра нису за бацање), али свакако је вредело.
И онда, ајфелов торањ.
Прво, морам да напоменем да "од доле" не изгледа уопште посебно. "Гомила гвожђа".
Око торња пуно црнаца који желе да ти утрпе сувенире за 1-2 евра, чак су и српски почели да причају :))
Месечина и ја смо се мало премишљале, и стале у ред за лифт. Ред је био дугачак, али уз причу, брзо се "скратио". И, после сат и по времена, налазимо се у лифту за други спрат, јер до последњег је још сат времена требало да се чека, а ми толико нисмо имале..
Када смо куповале карте, млади господин нас није питао "Да ли сте студенткиње?", већ "Да ли сте младе". :)) Ох, Боже! Не, имамо 70 година..
Карта са попустом од 50%, коштала је 6,5 евра. Што ми се чини веома мало, с' обзиром да не идеш сваки дан у Париз.
И, ето нас. Од погледа застаје дах! Колико лепоте у једном граду...

Читала сам много о прљавштини у Паризу, али верујте ми, нисам је видела.
Немојте бити луди, као што смо месечина и ја биле, да купите сладолед од 4,5 евра :)))
Чак иако је веооома добар.
Шта још треба поменути.. хм.. до 26 година, улаз је у скоро свим музејима бесплатан, што ме је одушевило.
Када смо сишле доле, сазнале смо да смо могле и јефтиније да прођемо, а и брже. Већина наших другара је платило улаз 3,5 евра, а у реду чекали само 10 минута. Али су зато користили ноге лагане, а ми уштеделе енергију :))
Тог истог дана, месечини су очи остале на г-дину Ајфелићу :))

Крај другог дела...
Наставиће се..

Париз I део.

Аутор behappy | 22 ÐÐ, 2010

После 40 сати не спавања, луде ноћи у Букурешту и путовања возом неких 11 сати, налазимо се на аеродрому.
Авион компаније "Air France" чека на нас. И када су сви спремни, полећемо.
Хвала Богу, била сам превише уморна да бих схватила шта ми се дешава.
Оглашава се пилот, на поквареном енглеском, са неким акцентом а ла француски, тако да велику већину не разумем.
Морам признати да ме је већ ту сан савладао, те сам дремнула неких 15-ак минута.
Кроз главу ми је прошло: "Зашто сви драме о авионима, када и није уопште тако страшно?"
После 3 сата лета, стижемо на дуго очекивану дестинацију: Париз.
Одмах примећујем да је клима знатно лепша.
По програму, следи нам обилазак града у трајању од 2 сата, аутобусом. (приватним)
После ког идемо да се сместимо у незаборавни "Novotel Est".
Ако ме питате каква је разлика када су хотели у питању, то се види из авиона.
Колико су само људи који раде тамо љубазнији од наших... Чини ми се да би ти и ноге љубили, само да се поново вратиш код њих. Десило ми се неколико пута да одем до продавнице у хотелу, или једноставно само да оперем руке и увек су ми се запослени јавили, са осмехом од ува до ува. Наравно да те орасположи, само један осмех.
Хотел је имао 3 звездице, али чини ми се, код нас би то могло да значи и 10.
Хотелска соба за 3 особе, у којој комотно могу и 5-оро да спавају. Плазма тв...
Наравно, нама је било довољно што се налазимо у Паризу, па макар и на грани да спавамо. (Што каже месечина).
После ручка, уследило је прво искуство метроом. Када је метро у питању, а да је и у Паризу - ништа лакше.
Прва дестинација је Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4 Sacre – Coeur, Montmatrе место познато за окупљање уметника. Тако да ћете лако пронаћи људе који ће пожелети да вам за пар минута насликају портрет (или ће можда људи пронаћи вас), сигурно ћете чути измешане звуке трубе, гитаре и разних других инструмената. Ако су вам потребни сувенири, лако ћете их пронаћи у уским улицама, где се везују, једна за другу продавнице са сувенирима.
На истом том тргу, није потребно ништа друго него сести и уживати. Такође се пружа и предивни поглед на ајфелов торањ, од ког застаје дах.

Наставиће се...

 

Tisina..

Аутор behappy | 20 ÐÐ, 2010

Sta se desava na kraju leta?
Shvatis li tada, da je sve to sto si osetila bilo samo onako u prolazu? ili zivis za to da samo jos jednom uzivas u tom plavom pogledu.
Sta se desava kada su koferi spakovani, a subota kuca na vratima?
Danas cemo se oprostiti jedno od drugoga.
Znam da necu govoriti puno, da ce oci pricati mnogo vise.
Znam, da cu kada ga zagrlim, pozeleti da ostanem u ovom gradicu narednih godina...
Ali sve prolazi, Temisvar ceka na mene.
Zivot se nastavlja, a uspomene idu sa mnom.
Ostaje mi samo da verujem u Oktobar. Da cu se ponovo ovde vratiti...
Jer ovde su mi koreni.

Volila bih da si tu.

Аутор behappy | 17 ÐÐ, 2010

I dok ti duboko spavas, prebrojavam svaku boru, odmeravam trepavice... Gospode! Nikada nisam spavala u sobi sa muskarcem, a sada, iz "tehnickih" razloga, spvamo zgureni jedno do drugog. Na 32 stepena se grejemo jos vise...
Osecam tvoj dah po celom telu.
I nije tako romanticno, jer se cuje hrkanje nasih sestara, ali je nekako posebno.
A za dobro jutro, tvoje plave oci.
Skoro da drhtim od emocija, pogled mi negde luta.
I u glavi mi je onaj "Fiat" nas petoror u njemu, ti vozis. Tvoje ruke...
Sedim pored tebe i pokusavam da te neprimetno posmatram, ali dzaba, sve se to vidi.
I ne, nisam se zaljubila.
Samo bih volela da si malo tu.

Kad mi dodjes ti...

Аутор behappy | 12 ÐÐ, 2010

Zagrlio me je.
Tad sam shvatila da ono sto osecam nije samo bratska ljubav.
Ma da, koga ja zavaravam?
Kad znam da sam tad htela da zaledim vreme i da ga trazim.
A mogu da stavim ruku u vatru da ni njemu nije bilo sve jedno.
Zasto mu se pogled tako gubio svaki put?
I dok smo  koracali jedno pokraj drugog, osetila sam neku neopisivu povezanost.
Glupa slucajnost. Izmedju Srpkinje i Slovaka.
I sad se pitam, da li je to moguce?
A opet sam sigurna da bih presla preko svega, samo da imam njega uz sebe.
I opet, znam da sam spremna da cekam. Zato sto znam da vredi.
Zato sto nije kao drugi.

Neko, ko je daleko.

Аутор behappy | 11 ÐÐ, 2010

Ljubila sam ga daljinom, dok je Vojvodina bujala u meni.
Ljubila sam ga osmesima dok smo dugo razglabali preko telefona.
Ljubila sam ga iako sam znala da ne smem.
A i danas, za mene ne postoji bolje. I u jednom momentu sam mogla da vidim da zajednicko sutra postoji!
Reci su se redjale, slagale jedna preko druge... Bile tako realne a u istom momentu tako nestvarne.
Da li da verujem? Da li da nastavim?
U nekoliko navrata oci su se punile nekom slanom i toplom tecnoscu, a samo sam mislila na njega i kroz sta smo prosli.
A, ustvari...
Onog dana, kada sam u ruci nosila cvece koje mi je poklonio, i krajickom oka posmatrala njegove oci, u meni je rasla zelja da ga na sred centra stegnem za ruku... da je mozda, vise nikada ne pustim. A nisam. I zasto nisam?
I sad me ponovo privija uz sebe, onako, jako.
A i boli... al' do kraja, sve je to moj izbor.


Povratak na kratko :)

Аутор behappy | 10 ÐÐ, 2010

Dragi moji blogeri, evo mene samo na kratko da vam se javim.
Opet sam ja na putovanju, dve nedelje u "srcu Rumunije", tu odakle su mi koreni.
Izvestaj iz Pariza stize tek tamo negde krajem meseca, kad budem stigla da sve to lepo ispricam.
Pariz jeste sigruno jedan od najlepsih gradova na svetu. Sa sigurnoscu moram da kazem da sam se u tom gradu osecala kao kod kuce.
Sve sto sam videla, sve sto sam dozivela, dodirnula, ostace naposebnom emstu u srcu. Svakako je to bilo najbolje iskustvo u mom zivotu.
Upoznala divne ljude razlicitih vera, koji razlicitim jezicima govore, ali smo se svi tako dobro zabavili...
Bice ovo leto za pamcenje...
Pozdrav za sve drage mi blogere. ;)