Упорност.

Аутор behappy | 27 ФÐ, 2010

Још памтим оне дане, када сам тупо бленула у речник румунског језика.
Кајала се што нисам искористила прилику да га научим раније.
Колико сам се само стидела тога што сам, једним делом Румунка.
После сам се стидела јер једна четвртина крви припада "тој страни", а ја не знам језик.
И ко би рекао да ћу га научити? Сад ми је смешно када се сетим свих тих глупости, како сам више кукала него што сам се трудила око тога.
Сад, после годину и по дана рада на језику, преводим текстове. Нисам ја сад тамо неки најбољи преводилац, и далеко сам од тога. Али сам сама себи показала да могу.
Исто је било и са енглеским. Све другарице су ишле на приватне часове, ја нисам желела.
У неку руку сам била "заостала" за њима.
Више нисам. Ко ће ме знати где сам научила. Мислим да ми је гимназија ипак пуно помогла око тога.
Овим постом, само хоћу да кажем једно: Да ништа није тешко ако се има довољно воље. И боље је прионути на посао, него само говорити: "Желим, али је тешко..." Наравно да је тешко ако не покушаваш и ниси упоран.

 

Бољи дани?

Аутор behappy | 26 ФÐ, 2010

Приметила сам да се најбоље осећам када сам презаузета.
Нема размишљања о лошим стварима...
Преводим један позоришни комад са Енглеског на Српски, а такође помажем мами око другог који треба да се преведе са Српског на Румунски језик.
Ближе се путовања. Марибор у марту, Сомбор у априлу, а Будимпешта у мају ме чекају.
Нови семестар је почео боље него што сам очекивала, и трудим се да остане тако.
Покушавам да испуним сваки секунд мог живота, на најбољи начин.
Почела је нова сезона у фудбалу, тако да ћу често бити на стадиону.
:)
Нема времена за тугу... Само слабићи одустају.

 

Реченице за памћење.

Аутор behappy | 25 ФÐ, 2010

 

 Предпостављам да ћете разумети, иако је на енглеском.
Ове реченице, некако су ми остале дубоко урезане у глави.
Филм који великим делом подсећа на моју, до сада највећу, љубавну причу.
Морала сам да поделим са вама.

Noah
My Dearest Allie: I couldn't sleep last night because I know that it's over between us. I'm not bitter any more, because I know that what we had was real. And if in some distant place in the future we see each other in our new lives, I'll smile at you with joy and remember how we spent the summer beneath the trees, learning from each other and growing in love. The best love is the kind that awakens the soul and makes us reach for more, that plants a fire in our hearts and brings peace to our minds, and that's what you've given me. That's what I hope to give to you forever. I love you. I'll be seeing you. Noah.

Noah
So it's not gonna be easy. It's gonna be really hard. And we're gonna have to work at this every day, but I want to do that, because I want you. I want all of you, forever, you and me, every day. Will you do something for me? Please? Will you just picture your life for me? 30 years from now, 40 years from now, what's it look like? If it's with that guy, go! Go! I lost you once, I think I could do it again, if I thought it's what you really wanted. But don't you take the easy way out.


Young Allie: Why didn't you write me? Why? It wasn't over for me, I waited for you for seven years. But now it's too late.
Young Noah: I wrote you 365 letters. I wrote you everyday for a year.
Young Allie: You wrote me?
Young Noah: Yes... it wasn't over, it still isn't over
[kisses Allie]

 


 

Црно.

Аутор behappy | 24 ФÐ, 2010

Све је ружно.
Уствари, шта нормалан човек да ради, када особа коју највише воли мора на операцију?
Једна веома драга особа, такође из породице, има рак.
У школи је све толико ужасно....... Ја не знам, идем ли ја то са људима у разред? Или како се та врста назива?
А како се назива она друга врста, која гледа у претученог дечка? Он крвари, и губи сваки драгоцени милилитар те течности, а они се смеју. Нико ништа да предузме, да оде до професора, да позове хитну помоћ... То је веома забавно.
Шта радити онда, када не знаш да изабереш речи, да би утешио најбољу другарицу? Знам да пати, и сасвим је разумљиво... Али некако ми се осуши грло када желим нешто да јој кажем. Ако будеш читала ово, знај да знам... и урадила бих све да могу да ти помогнем. Нажалост душо, не можемо ништа.  :(
Волим те.
 

Жао ми је што је толико злобе у људима... Што не умеју да се контролишу и заборављају колико имају година, у каквој се установи налазе...
Али, неко то од горе види све...
Нека нам је Бог у помоћи.

Степски данас слави!

Аутор behappy | 23 ФÐ, 2010

Човек који је заљубљен у Дунав, а једна мала је цео његов свет...
Данас слави рођендан!!!
Степски, желим ти океане љубави, здравља, среће...
настави да нам стиховима доказујеш да права љубав постоји, да се не смемо лако предавати...
Поред тебе сам научила много тога.
Надам се да ће твоја душа остати тако племенита и чиста...
Па, хајде да наздравимо вином, наравно, Карловачким. Зе тебе Степски!

Не брини, ту је наравно и торта, за све блогере!
Послужите се...
:)

Слављениче, обезбеђено ти је прво парче, у нади да ћемо ускоро и свадбену да пробамо :)))

СРЕЋАН РОЂЕНДАН!

Из твог угла

Аутор behappy | 22 ФÐ, 2010

Покушавам да твојим очима видим свет,
И не волим то што је све тако сиво,
Као да дан не може да сване,
Као да пролеће не жели да стигне.
Увек је ноћ, увек је зима,
Тешко корачаш улицама,
Вучеш се, живиш, а како живиш?
Жао ми је што су та два лепа ока,
Тако добро упознала све ружне ствари живота.
Жао ми је, али није до мене.
Када осетиш да све пропада,
Да све постаје још горе, да нема наде...
Сети се Карловаца, сети се нас, људи који те воле.
Јер таквих је пуно.
И окрени нови лист, у инат свима.
У инат смрти, у инат оних који вас доле мрзе,
Окрени лист, и живи...
Ти бар знаш како је линија између смрти и живота танка
.

Промене

Аутор behappy | 21 ФÐ, 2010

 

Не, ја се нећу освртати, никада....

Чини ми се да је најгора ствар у вези, када партнер реши да те мења.
"Извини, јеси ли се ти заљубио у оно што ЈА јесам, или у оно што би желео да будем?"
Најгоре је понижење када желиш мењати оног кога волиш.
Не кажем, нико није перфектан.
Али нас љубав чини перфектнима, посебнима, најлепшим и најбољим људима на свету.
Дешавало ми се да ми говоре: "Бићеш ти перфектна девојка, само да поправиш то... А знај, да ћу тада бити први у реду да те одведем".
То није љубав. Ако желим да променим нешто на себи, променићу то и сама, због себе-не због других.
Тренутно, што се тиче изгледа нисам баш у најбољем стању. Али сам нашла некога коме то не смета.
Неко ко је завирио и унутра.
Е, сада имам вољу да се мењам.
Хвала ти!

Почиње још једна веома тешка недеља... Потрудићу се да буде мање стресна.

За једну ноћ крај тебе, ја бих срушила сав свет...

Аутор behappy | 20 ФÐ, 2010

 Zlatni konci litnje zore
dosli su u njene dvore
da bi moju jubav budili
Svitlo nek joj ljubi lice
lipo ka u cesarice
kad je ja ne mogu jubiti

Zlatna mriza njenog tila
dusu mi je uvatila
da je baci nazad u more
Svake noci prije zore
dolazin u njene dvore
bile dvore moje pokore

Cilega zivota ja san tija samo nju
da do njenog srca nadjem put
cilega zivota moje tilo je bez nje
ka cvice bez vode

Zlatna mriza njenog tila...

Cilega zivota ja san tija samo nju...

:)

Аутор behappy | 20 ФÐ, 2010

Ушушкам се у твој загрљај,
Опијена од љубави, срећна.
Сањам, онако ушушкана,
О данима који нас чекају,
О годинама...
И чему толико жаљење,
Кад знам да имам тебе.

Тебе-посебног и мог.

Ти.

Аутор behappy | 19 ФÐ, 2010

Још и сад се питам, чиме сам заслужила све то?
Да будем тако вољена...
Преиспитала сам све, и не знам...
Плашим се одговора.
Можда ја и не знам да волим. Можда те и не заслужујем.
А постоји и трећа варијанта. У датом тренутку не знам како да реагујем. Нико ми никада није рекао оно што си рекао ти.
Нико никада није волео.
Хвала ти...
Стално си ми у мислима, М.

Зелене очи 3

Аутор behappy | 18 ФÐ, 2010

Ништа лепше од асфалта прожетим хладним, фебруарским капљицама кише. Мирис свежине се шири и подсећа ме на најлепше дане...
Срећа.
Пар зелених очију прелеће преко трга уједињења, као да нешто тражи.
Нешто ново? Занимљиво? Узбудљиво?
Чини се да ни саме не знају. Али ипак траже. Неку промену, свежину...
Она највише мрзи осећај недостајања. Када је неко километрима далеко.
Али се нада да ће ту негде, сусрети други пар зелених очију. Да ће се скаменити од неког чудног страха, чежње и изненађења. Али нема их. Као да копа по свим ћошковима, угловима, улицама.
Али узалуд.
Сама помисао да га неће видети, можда годинама, деценијама, или никада... грози је.
И лаже. Свима прича како јој никада и није значио, да је све то било обична детињарија.
Склапа очи и прва слика коју види је: Она наслоњена на његово раме, и плаче.
Мрзи растанке и то беспотребно квашење лица сланим, врућим сузама.
И док му говори "збогом" осећа као да део ње одлази, а други део остаје заувек са њим.

                                                          ***

Никада јој није признао да је увек била на првом месту. Није чак ни помишљао да јој то каже. Имао је и друге после ње. Али све оне су виделе искре које сјаје у његовим очима. Осетиле су његову одсутност, хладноћу према њима...
Мајка и сестра су такође то приметиле- неко му је недостајао.
У различитим државама, волели су се без речи. Свако на неки свој, посебан начин. И никада никоме на памет није падало да објашњава ту љубав. Живела је у њиховим срцима и то је било довољно.

 

 

Први посао

Аутор behappy | 16 ФÐ, 2010

Још у Србији сам почела да се бавим неком врстом журналистике. Била сам један од уредника школског листа "Звонце". Било је занимљивих тема и интервјуа за писање. Онда сам, чини ми се, и заволела писање.
Данас сам добила, поред две колегинице, сопствену страну у новинама.
Биће занимљиво радити као новинар. Упознавати важне људе, узимати интервјуе, писати о екскурзијама, представама, програмима у, и ван школе.
Осећам се као новинар :)
Наш први, мали посао. Први састанак.

П.С. Данас захваљујем Богу, јер сам пре тачно годину дана била у животној опасности. Он ме је спасао.
У школском инциденту сам могла изгубити руку, или чак можда живот. Била сам само неколико центиметара далеко.

Свакодневница

Аутор behappy | 15 ФÐ, 2010
Размишљала сам пуно....
Пало ми је на памет да се пребацим на природни смер, али сам схватила да не би то ишло. У срцу ми је филологија. Волим језике, и нећу бити скромна-добро ми иду. А и историја, оно што ме уствари, много занима... Не могу да се преместим тек тако.
Не мрзим више физику, ухватила сам штос за учење. :)
Мислим да ћу студирати језике. Јесу и тражени, а и то ми не би било тешко већ занимљиво.
Брзо пролази време у школи, a за учење... невроватно.
Сутра имамо први састанак на нашем новом послу :) Мало више о томе сутра. :)
Све у свему, лепо иде...
Данас сам добила две десетке, (Математика и хемија).
Навратила сам само да скинем неке реферате, и идем да учим... Има пуно тога...
П.С. Месечина, твој брат је фантастичан :)))

Љубав?

Аутор behappy | 14 ФÐ, 2010

Виђала сам га, по улицама Темишвара. Пролазио је у сваком човеку.
Сакупљала сам његове трагове, обликовала га, и чувала.

Нема горе болести, од недостајања. Када све што те окружује подсећа на њега - а од њега ни трага ни гласа...

Неке особе пожелимо изгурати из свог живота. Како год, само их избацити!
Али није то тако лако... као да се чврсто држе и не желе изаћи.
Ту им  је лепо, и дуго, дуго нас муче...

Када зажмурим, често ми се деси да видим Карловце, и његов осмех. Наш први разговор, причање енглеског, вицеви... И данас видим ону искру у његовом оку... И данас памтим растанак. Најтежи.

Зелене очи 2

Аутор behappy | 13 ФÐ, 2010

Поред пријатеља, на које је увек могла да рачуна, после велике трагедије у њном животу-био је ту.
Ноћима су причали, тешио ју је и убеђивао да крене даље. Подршка је оно што јој је највише требало.

После неког вреена, чини се да га је сасвим заборавила. Потиснула даљину, успомене... оставила све то негде иза себе.
Све док један сасвим релан сан није успео да поремети реланост.
Уздрмала се.
Плакала је, али није осећала олакшање.
Болело ју је у грудима, и решила да по милијонити пут пређе преко свог поноса и да му се јави.
Само што, овога пута, све је било другачије.
Имао је нешто друга, а и она сама је кренула другим путем.
Ко зна... Можда једном, временом, успе да се појави пред његовим вратима. Задрхти, загрли га... и само ћути.
А можда више никада...