Сутра је нови дан...

Вукла је тако,  пар очију.
Прво селима, а касније Темишваром. Гладила је асфалте, дивила се небу, пролећу...
Волела је. Други пар зелених очију.
И док их је тражила по трговима, парковима, тунелима... Сањала је. О сусрету и причању.
Са њим би се прича развезала, говорила би му све. Детаљно. А он би слушао, огледао се у њним очима, и стискао јој руку све јаче, и јаче...

                                                                          ***

Упознали су се на најшашавији начин. Заљубио се у њен смех. Док је говорио са њеноим најбољом другарицом, чуо је нечији симпатичан смех, упитао је: "Ко се то смеје?"
И тако је све почело. Она беше дете тада. Лагала му је свашта, само из забаве. Био је мало старији, жељан лепе девојке, али је она настављала са лажима, све време волећи другог.
Када сада све то преиспитава, зна и како и где је погрешила. Али је касно.
Будући правник. Знала је да је једним делом она заслужна за то. Помогла му је да изађе на прави пут.

                                                                           ***

Ко би рекао да ће се чути, после 8 месеци без контакта? Његов рођендан, први пут на данашњи дан неће чути његов глас. Пецка је некакав незамислив бол у стомаку. Али успева да га контактира, и поново се шале на исти начин. Као некада...
Само фали оно "Малена". И то је боли.

Ових дана сам била преокупирана учењем. Истина је да је прва недеља у овом новом семестру, али су нешто професори били расположени за испитивања, тестове и слична дружења.
И тако, ја у уторак решим да седнем да се изборим са лекцијом из физике, која је, Бога ми, била позамашна. 6 великих страна. Требало ми је неких добрих 3 сата док сам проучавала те топлотне моторе, горива, тактове... И на крају излазим као победник! Теорија одлично, а формуле перфектно.
Среда је била преокупиран дан. Стигла сам кући тек око пола 9 да предахнем, поновим физику, и одем на спавање.
Данас сам имала физику. По први пут сигурна у себе, по први пут без трунке треме.
И добијем 9 :) Тријумф!
Само да ме ово држи до краја семестра, јер ја сам спретна да забрљам ствари.

Остаје ми још да издржим петак. Али глава већ полако пуца... Остајем без снаге.

Читам: "Време смрти".
Много ме очарао први светски рат.

24. марта путујем у Словенију ( Марибор) на фестивал енглеског језика. Сигурна сам да ће бити лепо и забавно. Бићемо подељени по породицама, а сврха фестивала је дружење, упознавање, показивање знања енглеског језика...
Занимљиво је и то што ћемо бити у прилици да учествујемо у разним радионицама као што су: позориште, фотографија, цртање, графика, упознавање словенског језика, политика...итд.
Лепа прилика да посетим такву земљу :)

Е сад, видећемо какве ће моје слике бити :Д

Кад мало боље размислим, ти си особа која ме никада није издала. На тебе увек могу да рачунам. Од оне најмање ствари, све до већих.
Када ми треба друштво за шетњу, када сам болесна и сама, када ми је потребна помоћ око кућних послова, увек си ту.
Знам, понекад сам баш груба према теби. Опрости због тога, само не знам да показујем своја осећања.
Не умем.
Али знам да ти то осећаш боље од свих.
Ближи се твој рођендан, и размишљам шта би био идеалан поклон за неког тако посебан, као што је сестра?
Драго ми је што те имам. Иако си млађа шест година, више не смета.
И драго ми је што си зрела, и храбра.
Не памтим када си последњи пут пустила сузу.
Знај, увек ћеш имати своје посебно место, на левој страни у мојим грудима.
Волим те, шашаво моје :*

После једнонедељног распуста и завршеног првог семестра, полако се психички спремам за нови почетак.
Просек првог семестра: 9,74
Три предмета ми кваре просек. Румунски-9 (из познатих разлога, да га радим тек другу годину и стога сам презадовољна својим досадашњим знањем)
Латински-9 (Јер га радим на румунском. Преводи са латинског на румунски, нисам баш толико добра у томе. А плус сам и филолог, и доста се тражи)
И трећи предмет, онај најгори- физика-7. Једноставно никада нећу волети физику. Професор је чудак, и хвала Богу, па ми је ово последњи семестар са њим.

Од сутра ћу опет свакодневно по седам сати дневно слушати и трпети моје "драге" другаре. Само је једна особа у том одељењу која ме никада није издала. Не могу да верујем, да ем нас има мало, ем је атмосфера к'о у рату. Све су то кланови од по двоје... Просто због њих једва чекам тај фамозни дванаести разред... и крај ...

Али долази пролеће, и то ме теши. Ускоро почињу путовања, и то ће ми дати неку додатну енергију. Ако све буде по плану, крајем марта путујемо у Словенију, а након тога је олимпијада из српског, од које поново много тога очекујем.

Обећавам да ћу се мало више мучити овог семестра. Други је увек лакши... И надам се да ћу до краја године успети да још по нешто саберем, одузмем, и схватим шта желим да урадим од своје будућности.

Најбоља лектира у првом семестру: "Зона Замфирова" Стеван Сремац
Лектира која ми се најмање свидела: "Горски вијенац" П.П. Његош

Па, сретно нам било :)

 Обојиш моје дане,
И почнем да живим.
Сањам, и љубим.
Бескрајно нежан,
Мој...

Обојиш мој живот,
Капљицама речи,
Неколико суза,
Наслоњена глава
О моју...

Заједно корачамо,
Држећи се чврсто,
Наслоњени једно о друго.
Вечност.
И значиш све.

Заувек звучи дуго.
Вечност се чини бесконачна,
Али са тобом,
Све обојено,
Нашарано најлепшим осмесима...

Добро јутро... Бићу ту....

Можда сам погрешила још првог дана. Чим сам те угледала. Можда сам требала да размишљам другачије. Да ниси за мене, да си лош, препотентан, егоиста!
Мени то не треба!
Можда, нисам требала уопште да се толико предам.
Зашто сам се препустила?
Уствари, ти си као и сви други до сад. Обичан, лажан...

 Највише мрзим заборављање.

Драги, хоћемо ли стићи до оних тренутака, када ми се више на улици нећеш јављати?

И немој више да лажеш ни себе, ни друге!

1. Моје руке су малене; Немојте очекивати перфектност, онда када намештам кревет, када бацам лопту или када играм.
Моје ноге нису дуге; зато корачајте спорије да бих могао држати корак са вама.
2. Моје очи још увек нису виделе свет онако како сте га ви видели; оставите ме да претражујем, немојте ми давати забране.
3. Направите времена за мене; кућни послови ће увек бити тамо; ја сам дете само једном.
4. И ја имам осећања. Немојте се драти на мене због моје радозналости; третирајте ме онако како бисте желели да се са вама понашају.
5. Ја сам поклон. Препознајте моју вредност;Осмислите принципе по којима требам да живим, иваспитавајте ме са љубављу.
6. Да бих сазрео имам потребу за подршком, не за лажним похвалам; Немојте бити строги самном; Можете поправљати ствару које радим, без да ме обесхрабрујете.
7. Пустите ме да сам доносим одлуке, чак и ако нису увек исправне; Допустите ми да грешим, да бих научио да идем даље.
8. Немојте ми понављати обавезе. То ме тера да верујем да не могу да се подигнем на ниво ваших очекивања.
9. Доказујте ми свакодневно чаролију вашег брака.
10. Водите ме у цркву; Имам и имаћу потребу и за тиме.

Превод са румунског: Behappy

Краљици желим: Секунде испуњене љубављу, минуте обасјане сунцем, сате препуне здравља, дане уживања, недеље проведене са људима које воли, месеце пуне успеха, године неизмерне среће!
Нека се бар половина твојих снова испуни! Уживање у сваком новом дану...
Мало балона, да побољшају атмосферу...

Или ти се можда више свиђа ова торта дворац, да дуго у њему живиш са својим краљем :)...

Ево је и трећа... за сваки случај... Блогери воле слатко :))

И, да наздравимо. За Настасју!!! Да нас још дуго, дуго засмејава...
Шаљем вееелики рођендански загрљај!

Драги Сремче,

Наше време је било дивно. Испуњено неком дечијом срећом, обасуто латицама ружа, али је на крају морало бити закопано.
Хвала ти, јер си слушао моје глупости, заједно самном тражио решење.
Хвала ти, јер си једини који је био ту и када је пошло по злу.
Хвала ти, јер си несебично трошио своје време на мене.
Хвала ти, јер си праштао све моје глупе поступке, и увек ми давао нову прилику.
Хвала ти, јер си ме научио најлепшим стварима.
Хвала ти, јер си постојао у мом животу.
Хвала ти за успомене!

На данашњи дан, желим ти дане увијене у нежност, успех у даљим студијама, здравље у сваком новом дану, љубав какву заслужујеш...
Срећан ти рођенданм драги Сремче. Нека ово буде најлепша година у твом досадашњем животу, а свака наредна нека буде бар за нијансу боља...

Од срца,

твоја малена.

После петог дана проведеног у болници, напокон стижу резултати, и све је у реду.
Захваљујем Богу!
И тренутно нема срећније девојке на свету. Бојим дане најлепшим бојама, и не дам се!
Обећавам да ћу се придржавати правила које је лекар издао.

И у оваквим тренуцима схватам, колико здравље уствари значи, колико тога се поремети када је оно угрожено... Важно је водити рачуна о себи.

Слободна сам! :)

П.С. Лекар који ми је јутрос мерио притисак је тако...... дивааан :))))))
Мислим да постоји могућност да упишем медицину :))

Поздрављам драге блогере!