Цицииии!

Аутор behappy | 30 СÐ, 2010

Данас је важан дан.
Рођендан мојој блог сестри!
Желим јој све најбоље, пуно осмеха, успеха, снаге, љубави, здравља и да јој сваки моменат буде испуњен срећом!
Да вечно држиш руку онога кога волиш и да никада не престанеш да верујеш!
СРЕЋАН РОЂЕНДАН!

 

 Надам се да је торта по твом укусу :)

Буди уз мене, чак и кад одем!

Аутор behappy | 29 СÐ, 2010
Опет и поново сам га сањала.
Њега о ком не смем ни да размишљам као о мушкарцу.
Он је нешто забрањено.
А уме да нам буде лепо, понекад.
Опет сам сањала да је све оставио за мене.
Зашто ти проклети снови умеју да ме узнемире и поремете, и појачају лупање срца?
Са њим сам на исто. Толико смо слични, а толико различити.
И толико смо наши, колико смо туђи.


Љубав
 
Ово је песма за твоја уста од вишања и поглед црни.
 Заволи ме,
кад јесен дува у пијане мехове.

Ја умем у сваком новембру
да направим јун.
И немам обичне среће.
И немам обичне грехове.

Моја је срећа срнећа,
а грешно ми је смешно.
Ако ме неко чачне
у ове очи плачне,
није то неутешно:

ја умем од суза да направим
кликере лепе, прозрачне.

2.

Поделићу са тобом
сва моја шашава здравља.
Заволи моју сенку
што се клати низ дан.

Сутра нас могу срести
понори или узглавља.
Лудо моја, зар не знаш:
дивно је немати план ...

Изађи из тог детињства
као из старих патика.
Заволи мој осмех, дубок
као језерске воде.

Ево, и ја сам се изуо.
Под врелим табанима
растапа ми се асфалт.

Буди уз мене чак и кад одем.

Један, који треба да дође.

Аутор behappy | 26 СÐ, 2010

Верујем да ћу једног дана пронаћи оно о чему сањам.
Особу на коју могу да се ослоним, да загрлим и заплачем када ми је тешко.
Желим да имам стисак руке. Онако топао, као што је био његов.
Верујем да ћу пронаћи некога ко ће ме насмејати. Онако као он.
Надам се да ће се појавити неко, ко ће ме својим присуством учинити најсрећнијом особом на свету!
Желим некога ко ће ми говорити најдивније ствари, и заједно ћемо сањати.
Сањам о особи која ће ми пољубити чело и наслонити се на мене. Само зато што се самном осећа сигурно. Баш као он.
Хоћу да целог живота уз себе имам такву особу. Баш као што је он.
Само да осећања буду узвраћена.
У томе је зачкољица.

Ода Теби.

Аутор behappy | 24 СÐ, 2010

Никада ме нису обавестили,
Да љубав може да оде толико далеко,
Нису ми јавили да ћу разум изгубити.
Да ћу потпуно престати да користим мозак,
Да ће срце бити вођа.

А ти си нешто посебно.
Додир кише о суво тло,
Изненадна срећа,
После неколико кишних дана.
Ти си моја добра и лоша страна.

Нису ми нагласили,
Да ћу постати одличан глумац:
претвараћу се да не осећам.
Нису ми рекли да ћу задржавати сузе,
Да тебе не растужим.

Нико никада није напоменуо,
Да ће ме болети твој пораз.
Да ће ме твоја срећа у небеса дизати.
Нису ми рекли, чак ни то,
Да ћу због тебе све учинити.

А ти си нешто специјално.
Нешто што се уствари и не дешава.
Ти си одсјај сенке у води, усред јутра,
Ти си пролеће у мени,
Ти си осмех на мом лицу.
За све си крив.

Нису ми рекли, да ћу напустити све,
Да будем поред тебе.
Да стегнем те твоје руке две!
Нису ми причали о томе,
Да ћу те грлити и грцати у себи
Када одлазиш.

Шта им је било на уму,
Када су прећутали да ћу заволети?

Хоћу да живим!

Аутор behappy | 21 СÐ, 2010

 

Зашто тако јуримо?
Зашто нам више није стало куда идемо, већ идемо кроз овај један живот, са једном идејом, саплићемо се и опет дижемо, и опет, и само срљамо напред, ка том проклетом циљу.
Ја нећу да живим тако.
Хоћу да се радујем омиљеној песми, када је чујем на радију.
Хоћу да учим, да учим и да учим!
Хоћу да певам, да се смејем, да осећам!
Хоћу да лудујем, да мењам планове, да путујем, да заволим.
Хоћу да маштам, сањам, да планирам! Хоћу да останем увек позитивна.
Хоћу да увек будем задовољна, да немам времена за губљење.
Хоћу да читам, играм, и хоћу да особе које волим увек имам крај себе!
Тако је било до сада.
Нећу да се мењам.
Нећу да ми други граде живот.

"Ми"?

Аутор behappy | 20 СÐ, 2010

 

 

Рекао је да му је жао и признао да је љубоморан на све мушке особе које пролазе кроз мој живот.
Извинуо се се милијарду пута.
Патетисао и преклињао да му опростим.
Наводио неколико пута "Ти знаш шта ја осећам".
А уствари нисам никада знала.
Рекао је да му недостајемо "Ми".
Поново је почео да се враћа, када сам потпуно срећна. Поново је почео да се меша у мој живот.
Рекла сам му да не драми.
Рекао је да осећа да му никада нећу опростити.
Опростила сам. Али не могу поново да осећам нешто.
Извини, али је касно.
Ја имам Неког.

 

Неког ко зове у сред луде журке, само да провери да ли сам добро.
Ко ми први пожели добро јутро.
Неког ко не може да заспи ако не каже наше чувено "СПС"-које само ми разумемо.
Неког ко је сасвим обичан, а опет посебан. Неког са ким нема драме, нема патетике, али има дугих разговора и ситница које улепшавају сваки дан.




 

Немој да ми квариш ово, опет, молим те.

Нови дан.

Аутор behappy | 17 СÐ, 2010
Лагала бих ако бих рекла да је све у реду.
Прошлост се стално враћа. Понекад осећам као да идем у супротном правцу.
Али сам упркос свему, срећна.
Почели смо са школом. Ево, мени већ трећа година.
Превише брзо пролази овај живот. Схватих да нема стајања.
Брзо јуримо напред, у потрази за нечим. Ни сами још увек не разумемо шта то јуримо.
Кајање је ту. Гризе ме изнутра, чак иако сам рекла да кајања нема.
Повредила сам неке људе из своје прошлости, како бих сачувала своје срце.
Јесам ли?

Тренутно ми је време преокупирано, учим Словачки :))

Загрљај.

Аутор behappy | 14 СÐ, 2010

 

Био је то најчврћи загрљај.
Одисао је чежњом и недостајањем.
Говорио је све светске језике, говорио више од хиљаду речи.
Сакривао сузе, осмехе, све се следило на неколико тренутака.
Како да се пустимо?
Осећам да ми је ту место. Да не смем да те пустим.
Бојим се, да те не испустим сасвим случајно.
Али не. Ти си ту. Први до срца.
И ту ти је место, мој Словак.

А пљуштале би речи, да усне нису занемеле, а ноге заклецале.
Ушли смо у нову годину твог живота. Заједно.

 

Само ову ноћ, па да плачемо до јутра...

Аутор behappy | 11 СÐ, 2010

Није ме било 7 дана, опет ме пут позвао. :)
Овога пута сам прешла целу Румунији и остала на месту где се Дунав улива у море.
Друштво непоновљиво. Смех. Нема спавања.
И наравно Он. Мој Словак.
Коначно мало времена да будемо дуже заједно. Да му стегнем руку, или да га само слушам,  да се смејемо заједно...
Да схватим колико се добро познајемо.
Најлепши тренутци су нам пролетели брзо. Спавала сам на његовом рамену и осећала се тако сигурно... Није било потребе да глумим нешто што нисам. Са њим сам увек природна, увек своја.
Много сам срећна што смо провели пар дивних дана, под истим небом, заједно.
Знам само једно - сада још јаче осећам.

Заслуживање.

Аутор behappy | 2 СÐ, 2010

Колико су ми пута рекли, "Он те не заслужује".
Сад размишљам, а како то, неко може нешто да заслужи? Чиме?
Откуд знам да ли ме неко заслужује? Како ја могу да заслужим неког?
Ипак смо људи. Нисмо ствари.
Нажалост, иако се многи са нама играју, померају нас као шаховске фигурице, само зато што волимо.
А у тој лудости, заборавиш и ко си и шта си.
Гледаш само у једну тачку.
Зашто?
Да ли то заслужујемо?
Збуњена сам.

Не желим прошлост.

Аутор behappy | 1 СÐ, 2010

Само сам бесна.
Онда када сам најсрећнија, и стварно ми више ништа не треба, неко се из прошлост покуца на врата. Са неким глупим порукама које само он разуме.
Зар не схвата да је повредио и да ми не треба?
Али нека. Ја идем даље!
Без њега.
Извините господине, рекли сте ми да умишљам ту љубав, да се нисте предомислили?
Ја уживам у овом једном животу. Хвла Богу, стално се нешто дешава.
Али Ви, Ви ми нисте требали.

Плашим се.