У поверењу.

Аутор behappy | 31 ÐÐ, 2010

Спаковала сам те у једну кутијицу. Сва писма. Разгледнице. Честитке.
Само још рама са нашом сликом да се отарасим...
Успомене никада нећу моћи да бацим. Ни све оно чему си ме научио.
Неке ствари никада нећу заборавити.
Како си био мој једини друг и другарица овог лета.
Како си прешао километре само за мене и мог рођендана (који би био најгори у мом животу, да се ти ниси појавио и претворио га у најбољи)
Како си био добар према мени. Наместио ми места поред тебе у аутобусу, на столици на нашој тераси и бранио ме од твоје професорке Словачког која ме је терала да се удам за тебе.
Како си се сво време претварао да не примећујеш шта осећам.
Како си био љубоморан на најбољег друга због мене.
Како си ми први пут додирнуо руку и стегнуо је.
Како смо певали "It's my life", "Let it be", "Nothing else matters".
Како си ми поклањао неке ситнице које су убрзо постале моје иконе.
Како си понекад знао да кажеш толико дивне речи и давао ми изнова лажне наде.
Како си ми први пут причао о њој.
Како сам се надала да ће нестати.
Како је нестала и ја те тешила да можеш без ње.
Како нисмо целу ноћ спавали. И како сам се пригрлила уз тебе.
Како си ме 10000 пута насмејао.
Како сам проводила сате слушајући на радију твоје емисије.
Како сам излудела све продавце у књижарама, тражећи приручник за Словачки језик.
Како ми је било лепо.
Како сам се надала.
Како сам се само борила за тебе.
Како сам те бранила пред свима.
Како си ми недостајао кад год сам негде отишла.
Како сам те изненадила за рођендан.
Како сам те волела. Како те волим.
Како су те моји заволели.
Како ме сада чудно гледају јер сам ставила тачку.
Како ми је Ксе увек препознавала глас после разговора са тобом.
Како су нам разговори достизали и 100 минута.
Како си ми у емисијама посвећивао песме.
Како си одавно већ једини разлог мојих суза.
Како сам мислила како ћу да завршим.
Како сам завршила.

И данас сам већ боље. Цео дан сам нормална. (Можда зато што су ме рођаци из Србије орасположили?)
Тек сад сам се растужила.
Зато што си ме и данас тражио. Иако сам ти рекла да то више не радиш.
Извинуо се. А ко је рекао да си крив? Не можемо да контролишемо осећања.
Рекао да ти значим.
А шта ја да кажем?
Хоћу да и ти мени значиш на тај начин.
Мање плачем. Скоро уопште.
Само се сећам.
И још причам о теби.
Али за крај ове године бар, да се испразним. Да кажем блогу шта имам. Теби више немам шта.
Да почнем нову годину без тебе.
Да заборавим... Да покушам.
А шта би било да те никада нисам срела?
Да ли бих знала шта су то права радост и љубав?

 

Збогом.

Аутор behappy | 29 ÐÐ, 2010
Нисам одавно плакала.
Али мрзим несрећне крајеве.
А морала сам да ставим тачку.
Иако ћу да уђем у Нову Годину са лажним осмехом.
Ово је била година када је јака би хепи научила да воли.
Када је волела свим срцем, искрено.
И тек сада схвата шта значи "волети".
И опет плаче.
Филм се окреће. Опет. И опет. И опет.
Његове последње речи које су болеле више од онога кад је умало без руке остала.
Само се нада да неће остати ожиљак на срцу, као што је онај на руци.
Хвала му. Не могу да му будем другарица.
Толико бар волим себе.
Је л' ја то покушавам да надокнадим све дане када нисам плакала?
Изгледа.

Жеље за 2011! други део

Аутор behappy | 29 ÐÐ, 2010

Драги моји блогери, ко се није пронашао у првом песту, ево и за њега по нешто! :))
А ко се овде не проналази, значи да је јуче заборавио да наврати! :))
Е па, овако стоје ствари:
Домаћици мојој блог тетки, са дивним именом, желим пљусак љубави, од ког нигде неће моћи да се склони. Она то заслужује. Љубав и мир уз најдраже!

 Таласу поклањам море. Али не црно :))  Већ море среће, љубави и снаге. У нади да ћеш стићи до Аустралије, ево ти брод. 

Пинокију, желим успех у свим пројектима! Зато што се бори и зато што она то може! :)

Хепинес, мојој омиљеној особи, желим живот лепши од прича које чита. Да реалност напокон буде лепша од било ког сна.

 

Шукију желим више времена за себе, и много више времена за уживање. У нади да ће ова година бити много боља! :)

Крила анђела,
желим му најлепше осмехе, које ће му измамити вољена жена. :) И која ће га такође инспирисати да пише најлепше стихове.

Јовану С. С.,

поклањам авионче. Да може да облети све наше блогове. Да облаци буду попрскани срећом, и прожети испуњењем жеља. А на крају, да му писта буде оснивање блога.

 

Полу успаванки ,

Желим да буде срећна и испуњена жена! Да поново осети лептириће у стомаку, са којима ће моћи да се избори, као права лавица! А на крају, да о томе пише у новинама :)

Жеље за 2011!

Аутор behappy | 28 ÐÐ, 2010

Драги моји, пробудили сте и мени жељу за "посвећивањем". Па ево, да вам кажем шта вам желим у новој години:

Уна једина

Желим јој да побегне у неки нови, бољи живот. Где ће све бити онако како то она заслужује!

Тужна

мојој сестрици желим да пронађе срећу у ситницама и поврати веру у праву љубав.

Месечина

њој желим да пронађе особу која ће је волети истом оно снагом којом она воли! И да га не испушта из загрљаја!

Анам

желим да јој поклоним крила. Да може да лети на сва места која замисли. Па, драга АнаМ, долети и до Темишвара! :)

Драгој мама Каспер,
желим да поклоним пуно снаге да прегура следећу годину уз неку драгу особу.

 Мандраку,
нашем чаробњаку желим тренутке неизмерне среће са својим принцезама!

 

Сањарења,

мојој блог мами, желим да никада не престане да плеше. И да одплеше до неког дивног града, а касније и нама пренесе утиске! :)

 Драгој причалици,
желим живот као у бајкама!Срећан и спокојан.

Сопрану

желим да посети Париз. И можда упозна неку францускињу која ће га научити и француски а и осталим стварима :))

Драгом  степском вуку,
поклањам кутијицу пуну осмеха, радости и љубави. Са оно двоје људи које највише воли!

Мири, једној предивној особи,
желим цветну годину! Нека ти на свим пољима цвета цвеће и да имаш успеха у свему, шта год да почнеш!

 Мојој сестрици Цицили,

желим нешто непоновљиво. Нешто што никада неће заборавити. Па нек' то буде баш ове године! :)

Најлепшој Настасји ,

сада када већ има све. Желим неизмерну срећу и једног малог принца, са плавим очима!

Вили мојој драгој,

Желим најљубавнију годину, која ће се завршити књигом! Нека те љубав инспирише.

 

 

 

Сутра стиже наставак. Не брините, нико није заборављен :)

 

Ево ме.

Аутор behappy | 27 ÐÐ, 2010

 

Дошла сам кући, али ми већ недостаје "оно тамо".
Имам два мала брата од тетке који су праве душице. Једно вече су се скоро потукли ко ће да спава са мном.
Умало да буде суза на растанку.
Упознала сам неколико нових људи. (сад се само осмехујем)
Видела сестре, после скоро пола године.
И увек ми се цепа срце кад одлазим. Али хвала Богу, ту је ова нова технологија.
Зима је, али нешто ми се не да да будем у кући.
А да, нико није срећнији од мене.
Имам све.
Хвала Богу.

I nije svako vece badnje, al' ovo danas, sasvim slucajno...

Аутор behappy | 24 ÐÐ, 2010

21. decembar.
Voz.
Izasla sam iz kupea da pricam sa drugaricom, i slucajno se okrenem... kad, u jednom kupeu, vidim da me jedne plave oci posmatraju.
Ne mogu da opisem osecaj kada sam ih videla.
Decko sa plavim ocima izlazi iz kupea i staje pored mene. Pravi se da gleda kroz prozor... Zavrsavam razgovor i on se smesi.
Pita me koji sam jezik govorila.
I eto price...
Ukrajinac.
Sa morem u ocima.
Na jednoj stanici bese velika guzva, pa sam se povukla u svoj kupe.
I kasnije sam ga videla tek kad je sisao. Javio se.
Ali nema nikakvog kontakta.
Mozda cu, jednog dana, opet nabasati na njega.
Dodje mi da prevrnem ceo njegov fakultet dok ga ne nadjem.
Ko zna.

                                                       ***

Badnji je dan, po novom kalendaru.
Kod sestre.
Topla cokolada i razglabanje posle dugo vremena.
Jos 3 dana i vracam se u moj grad.
Gospodin P. me stalno zove, sta se to desava sa njim?
Srecna sam, osecam Bozicni duh... i neko mi nedostaje. 

Бољи дани.

Аутор behappy | 21 ÐÐ, 2010
Оно што ме највише радује су познанства која се стичу на олимпијадама, и после на екскурзијама.
Тако данас имам пријатеље по целој држави.
Данас у три ми креће воз. Идем да проведм румунски Божић тамо одакле ми потиче румунска крв.
И синоћ ме зове један друг, каже дошао је у Темишвар. Увек ме обрадују такве ствари. Видети некога кога ниси видео дуго.
Не може се за 2 сата учинити много тога, али је лепо разменити по коју успомену.
Он је човек авантуриста. Рођен је у Берлину, али ето, пронашао се овде. Нон-стоп путује, ауто стопом.
Париз нас је везао.
Празници су нам већ ту. Ствари се побољшавају.
Господин П. ме је после месец дана синоћ звао, разглабали смо сат времена. Човек хоће да ме убеди, али не иде то тако лако код мене :))
Срећна сам. Покушавам да уживам у сваком уздаху, у сваком погледу на град... Ко зна где ћу бити сутра и каква ће ситуација бити.
Нек' иде живот. :)

Враћање.

Аутор behappy | 19 ÐÐ, 2010

Да...
После тога што сам га оцрнила, ево њега, Анђелчића. Као и увек.
Како ми каже да му је жао, да му недостајем много и позове он мене код њега за Нову Годину.
Каже да је усамљен.
Е само се питам, зашто је тако?
Зато што се изоловао и не излази. Мени се скоро више и не јавља. А мени више не пада на памет да све прва почињем. Доста ми је!
И знате шта сам приметила? Када ја одустанем од њих, они се сете да им значим.
Бар је са овим тако.
Е па, видећемо.

(Зашто ми ипак није све једно?)

Срећа је у малим стварима.

Аутор behappy | 18 ÐÐ, 2010

Данас схватам да ми М. много недостаје. (Иако то не бих признала никада)
После свега...
Схватам да ме П. не заслужује. Зато што је неодлучан, безобразан, егоиста. И зато сам му залупила снажно врата :))
Схватам да волим Ксенију више него иједну другарицу икада :) Зато што је посебна. Једноставна. Занимљива. Зато што нам никада није досадно, зато што нам је све непланирано и фантастично.
Схватам да ми је ово први пут да тако дуго буде "незаљубљена". И осећам се веома добро. Заслужујем мало времена. Мало дисања.
У уторак путујем. Радујем се, али сам некако... уморна од свега.
Читам "Злочин и казну", рекао ми је друг (П.-ов најбољи) да ће ме одушевити.
А ето, и са њим сам се тако зближила. Све због П-а.
Најинтелигентнија особа коју познајем. Драго ми је што смо заједно били у Паризу.
Мало ћу да сакријем своје емоције. Кога брига?
Хоћу да оба Божића проведем са породицом. Недостајали су ми у овом лудом семестру. И пуно проба. Можда и више него што треба.
А јесам ли вам рекла да мрзим Нову Годину? Е па ето, сада вам кажем. Мрзим је.
И какав ми је то празник? Божић је празник. Нова Година је само цифра. Глупи дан.
Провешћу тај дан са Ксенијом. Знам да ће нам бити незаборавно. Као и сваки други дан.
Коначно је дошао распуст. Са срећним крајем.
Побољшала се ситуација у разреду, иако има још пар црних овчица у њему.
Снег. Град одакле потиче моја румунска крв. Рођаци. И ето, знам да ћу бити срећна.
Пријатно, драги моји блогери!

Until you see miracle in me, it was invisible to others.

Аутор behappy | 17 ÐÐ, 2010

2011-о лето.
Коначно сам напунила 18, скупила нешто пара и упућујем се ка Малаги. У посету коју одавно обећах, тетки.
Сунце жари, 21. је јун. Седим на аеродрому и чекам да тетка стигне. И коначно, видим познато, драго лице, украшено осмехом... Тетка.
На путу ка Малаги, тетка планира шта ћемо да радимо ових дана. Биоскоп, море, шопинг, одлазак до Барселоне, лутање градом. Звучи примамљиво. Повратна карта је за 21. јул, тако да времена има.
Уствари, дани у Шпанији су пролазили јако брзо. Нисам ни стигла да се осврнем, а већ је прошла цела недеља. Тетка је радила по цео дан, а ја сам за то време била на плажи и писала. Тамо ми је инспирација увек била за 10 плус. Нова књига је била на помолу.
Нечији погледи. Дан за даном. И коначно, ево га, поред мене: "Ја сам Мигел"
Знала сам да има неких варница међу нама. У ваздуху се осећало узвуђење пред сваки нови састанак. Бојала сам се, морам признати, да се у њега заљубим. Али је то било немогуђе предупретити.
Први пољубац. Са Шпанцем.
Тетка се смејала. Каже, типично за моје године.
А ја сам тада била најсрећнија.
Плесали смо у поноћ, на плажи, уз светлост учичних светиљки.
Чувао ме је, а мој шпански је био бољи из дана у дан.
Једног дана, написао ми је песму. Каже да се заљубио у моје очи, боју гласа и осмех.
Мигел ће бити пилот.
Сањали смо да ћемо заједно путовати, иако сам, у дубини душе, знала да га после овога никада више нећу сретати.
Одласци у биоскоп, држање за руку, купање, његово вриштање мог имена, његово учење српског, све се то почело претварати у једну лепу успомену, коју никада нећу заборавити.
Моје последње вече у Шпанији. До три сата ујутру сам лежала у његовом наручју. На плажи. Тамо где смо се први пут и видели.
"Недостајаћеш ми. Зато што си тако магична." Рекао је.
Понекад ћутња више прија. Ћутала сам и стегла му руку.
Касније ме је одпратио до стана. Љубили смо се дуго. Минутима. Можда чак и сат времена. Нисам могла да се одлепим од њега. Обећала сам му да ћемо се поново видети. Затворила врата.. и борила се са сузама.
Ушавши у собу, чула сам већ добро познати глас.
И та мелодија... све је било познато.

Каже да могу проћи хиљаде година, али ме никада неће заборавити.
Нисам могла ни да сањам да ћу претрпети тако болан растанак.

"Today, you inspired me. This book is for you, Miguel."

Биле су прве речи у мојој књизи: "Чекај ме"

Слобода!

Аутор behappy | 15 ÐÐ, 2010

По први пут се осећам слободно.
Независно.
Нема гушења. Нема оног "а шта ће он да каже".
Само своја.
Срећна.
*Одношење слаткиша и играчака малишанима из забавишта [добротворне сврхе]
*Провођење времена са другарима.
*Снег.
*Друг ми каже да задржим слободу, да се не везујем неко време.
*После 3 и по недеље поста, ближи се дан причешћа.
*Од петка распуст.
*Биће ово зима за памћење.
*Постајем посебна.
*Пишем. Пишем. Пишем.
*У уторак путујемо код родбине.
У очима је осмех, који говори 1001 реч.
Да сам напокон успела да се отарасим оног осећаја да некоме припадам.
Бацам оно мало туге под снег. Све нестаје.
Враћам се на прави пут :)

Састанак "на слепо".

Аутор behappy | 14 ÐÐ, 2010

Пре годину дана је он некако сазнао за мене, почео да ме тражи, да ми просто досађује...
За 10 минута, 20 пропуштених позива.
Били нам Карловчани у гостима, сви су већ научили његово име, и време када ће да зове.
Излуђивао ме.
Онда се све некако утишало, и ја брзо променим број. И то прешла у другу мрежу.
Али, ко је упоран, упоран је. Сазнао он и за овај број.
И ето, зове да се видимо, па да се видимо. Ја тврдоглаво одбијам. Бојим се, непознато лице. Ја неискусна. Још и 1000 комплекса. Неће ми се.
Данас, идем са другарицом до града. Зове ме. Кажем да сам у центру, он сигурно говори: Долазим ја по тебе!
И шта ћу. Видели смо се. Још увек сам жива. Када смо се растајали, била сам сигурна да ме неће више тражити, да је разочаран.
Али нисам ни стигла кући к'о свет. Шаље поруке. Зове и другарицу, тражећи мене.
Значи не да се. А ни ја се не дам.
Али ето, превазишла сам страх. :))

Писмо оцу.

Аутор behappy | 13 ÐÐ, 2010

Драги тата,
Развукле су се, ево до данас, 4 године од твоје смрти.
На почетку си ми недостајао неописиво. Одувек си био пример за мене, и онда, одједном нема.
Почела сам да проклињем себе јер нисам више времена проводила са тобом, можда нисам била добра ћерка.
Али касније смо остварили још чвршћу везу. Причамо када је тешко.
И дан данас бих више од свега волела да се вратиш.
Дала бих све најлепше што имам, само да дођеш.
Једини мушкарац који ће увек бити ту уз девојку, јесте њен отац.
Тако је увек било и тако ће заувек бити.
Надам се да ниси разочаран оним што видиш овде.
Недостајао си ми сво ово време. На малој матури, онда када сам низала успехе. Недостајао си ми када сам се после путовања враћала кући да ти испирчам све, недостајао си ми када сам уписала гимназију... Недостајаћеш и даље.
Али те носим у срцу. Хвала ти што си од мене направио човека.
Пуно те воли,

М.

 

Снеееег и јаааа :)

Аутор behappy | 11 ÐÐ, 2010

Одувек сам сањала о идеалном мушкарцу.
Ових дана сам схватила, шта уствари, ја то тражим.
Када будем пронашла неког ко ће, када нешто кажем, схватити прави смисао изговореног.
Некога ко ће и из моје ћутње препознати праве речи.
Некога ко ће УВЕК знати шта да каже.
А не, када ми је највише потребан, да каже "Ја тебе ништа не разумем. Разјасни".
Досадило ми је да објашњавам. Зато ће сви "потенцијални" бити прецртани са листе.
А и ако се пронашао неко за мене, бојим се да признам да је то он.
Велика је разлика у годинама.
Сви ми сањамо, ваљда, о својој причи.

Мислим да ће ова зима бити посебна. Заљубила сам се у овај снег.
Напокон сам скупила храброст и написала чланак у ком сам рекла шта мислим. На моје велико изненађење, добила сам похвале од "већих" људи.

Be happy жели да присуствује блогерски састанцима. Шмрц.

Она.

Аутор behappy | 10 ÐÐ, 2010

   Развукла је специјалан, децембарски осмех.
Ствари иду како је и замишљала.
Дошла је зима, што значи да ће ускоро и пролеће.
Али ето, на пример, и ова јесен јој се ушушкала у срце као ни једна до сада.
Похваљен је њен рад, што је чини још срећнијом.
Опредељује се за факултет, бира, тражи шта је најпогодније.
Лута улицама Темишвара, увек у великом друштву, са још већим осмехом.
Схвата да, уз праве људе, увек има доброг расположења.
Недостаје јој неко. Ускоро ће се испунити 4 године од када је изгубила оца.
Бори се да се не растужи.
Одустаје од заљубљивања, жели да проживи још ових неколико година што преостаје за неозбиљне ствари.
Мисли да је поново почело да се, као бумеранг, враћа нешто.
Почиње да је тражи неко од кога је одустала.
Осећа дух празника.
Једва чека да отпутује код рођака.
Испити се успешно ближе крају:
Румунски: 8
Српски: 10 ( ма дај, а шта се као очекује? ;)) )
Историја: 10
Латински: Боже помози! Нема још резултата.
Енглески: Пишемо у понедељак.
И само има једно питање. Како зауставити време? И бити, бар трен дуже, са неким ко ти значи. Неко ко је преко ноћи дошао. Неко ко је толико различит од ње. Неко ко...
Не, неће се заљубити.