Сутра је нови дан...

2011-о лето.
Коначно сам напунила 18, скупила нешто пара и упућујем се ка Малаги. У посету коју одавно обећах, тетки.
Сунце жари, 21. је јун. Седим на аеродрому и чекам да тетка стигне. И коначно, видим познато, драго лице, украшено осмехом... Тетка.
На путу ка Малаги, тетка планира шта ћемо да радимо ових дана. Биоскоп, море, шопинг, одлазак до Барселоне, лутање градом. Звучи примамљиво. Повратна карта је за 21. јул, тако да времена има.
Уствари, дани у Шпанији су пролазили јако брзо. Нисам ни стигла да се осврнем, а већ је прошла цела недеља. Тетка је радила по цео дан, а ја сам за то време била на плажи и писала. Тамо ми је инспирација увек била за 10 плус. Нова књига је била на помолу.
Нечији погледи. Дан за даном. И коначно, ево га, поред мене: "Ја сам Мигел"
Знала сам да има неких варница међу нама. У ваздуху се осећало узвуђење пред сваки нови састанак. Бојала сам се, морам признати, да се у њега заљубим. Али је то било немогуђе предупретити.
Први пољубац. Са Шпанцем.
Тетка се смејала. Каже, типично за моје године.
А ја сам тада била најсрећнија.
Плесали смо у поноћ, на плажи, уз светлост учичних светиљки.
Чувао ме је, а мој шпански је био бољи из дана у дан.
Једног дана, написао ми је песму. Каже да се заљубио у моје очи, боју гласа и осмех.
Мигел ће бити пилот.
Сањали смо да ћемо заједно путовати, иако сам, у дубини душе, знала да га после овога никада више нећу сретати.
Одласци у биоскоп, држање за руку, купање, његово вриштање мог имена, његово учење српског, све се то почело претварати у једну лепу успомену, коју никада нећу заборавити.
Моје последње вече у Шпанији. До три сата ујутру сам лежала у његовом наручју. На плажи. Тамо где смо се први пут и видели.
"Недостајаћеш ми. Зато што си тако магична." Рекао је.
Понекад ћутња више прија. Ћутала сам и стегла му руку.
Касније ме је одпратио до стана. Љубили смо се дуго. Минутима. Можда чак и сат времена. Нисам могла да се одлепим од њега. Обећала сам му да ћемо се поново видети. Затворила врата.. и борила се са сузама.
Ушавши у собу, чула сам већ добро познати глас.
И та мелодија... све је било познато.

Каже да могу проћи хиљаде година, али ме никада неће заборавити.
Нисам могла ни да сањам да ћу претрпети тако болан растанак.

"Today, you inspired me. This book is for you, Miguel."

Биле су прве речи у мојој књизи: "Чекај ме"