Ћутња у двоје

Аутор behappy | 29 ÐÐ, 2012
Ако је веровати оним старинским причама п равим љубавима и жени која сања... Верујем да је почело да се дешава нешто о чему је моја маленкост маштала већ годинама.
У двадесет петогодишњем мушкарцу, пронађох спас од свакодневнице. Његове снажне руке ми дадоше снагу и пожелех, у једном моменту, да сви нестану, а да ми будемо две пијане луталице, које ће се љубити по тргу и шетати немислећи на сутра. Пијани од љубави.
Не могу да одвојим свој поглед од његових крупних очију, које асоцирам са трајањем. 
Прошло је три сата после поноћи, стојимо пред црквом и говори ми колико сам лепа... Веровали или не, поверовала сам му на реч. Био је тако нежан. Осетила сам како се немирно уздржава да ме не пољуби. А ни мени није било сасвим све једно. Дрхтала бих, да нисам већ била загрејана од чаше вина коју сам претходно попила. Био је мој "слатки грех" или можда само сан без наде. 
Мушкарац у ком сам пронашла све и уз ког желим да кренем даље... далеко у будућност.
По не знам који пут је изговорио добро знану реченицу "Невероватно си лепа".
Насмешила сам се и покушала да сакријем жељу за њим. Можда ми је и пошло за руком. 
На растанку ме је само снажно загрлио и пољубио, тик уз усну. 
Од те вечери, скоро да и не спавам. Ушетала бих му у наручје, да бар ћутимо заједно.
Да му кажем да се мој универзум окренуо за 360 степени и да имам визије са нашом сутрашњицом... А онда опет... сетим се да сам ја та која све лепо кочи и попустим... није нам време.