Киша ми прија.

Аутор behappy | 31 ÐÐ, 2009

 

 

Био си равнодушан. 

 

 

Долазе кише. Свака кап прија. Понека размаше лице. 

Да ли је киша? Или се то суза слива низ лице оне оптимистичне девојчице. "Девојчурка". 

Увек се најтаже растајем.

А кише волим. 

Представљају нови почетак, спирају све оно што се десило, тако да човек више ни сам не зна шта се десило пре кише.

А после кише-дуга. Најлепши знак за оптимизам.

Киша у двоје. Има ли нешто лепше од тога?

И оно заједничко чекање сунца...

Е, ја немам тог неког са ким треба да сачекам сунце. 

Чак ни неког са ким треба "привремено" да га чекам.

Ал' данас свечано обећавам да Сремца више нема у мом животу.

 

...Киша га је опрала, изашло је сунце.

И без њега.

Грлице, Мандраче, данас је ваш дан :)

Аутор behappy | 31 ÐÐ, 2009

Користим прилику да честитам 2 рођендана:

Grlici i Mandraku!

Уживајте у овом вашем, сунчаном дан:

 

 

Око ове торте смо се помучиле casper и ја (зар се не види чије су руке биле умешане?:) )

Наздравимо:

 

 

Да би атмосфера била потпуна, ту су и балони:

 

Нека је са срећом!

Још дуго дуго уживајте у вашим животима.

Немојте гледати ружне ствари, већ само оне лепе, "ружичасте", и сјајне.

СРЕЋАН РОЂЕНДАН!

 

 

Данас је мој дан :)

Аутор behappy | 30 ÐÐ, 2009

Данас сам поноснија него икада на своје две руке.

Добила сам књижњвну награду. (У награду спада књига "Запис душе" Љиљане Хабјановић Ђуровић, и новчана награда у износу од 50 евра.)

Мотивисали су ме :)

Тата, био си самном.  И хвала ти, до неба ти хвала што си ми оставио нешто што нико неће моћи да ми узме. Овај таленат, и ове две руке.

И могу све сама... Нема граница.

 

 

Шпанија ми је загарантована за летњи распуст! :)

 

Има ли нешто лепше од тога да радиш оно што највише волиш, и за то будеш награђен?

Још један обичан дан.

Аутор behappy | 29 ÐÐ, 2009

 

Ма зар је грех волети?

Ја ипак дајем све, и губим све.

 

 

Са ким ноћас машташ?

Аутор behappy | 28 ÐÐ, 2009

 

 Хтела не хтела, не могу да будем равнодушна.

 Игноришеш ме а ја мрзим игнорисање. Али ипак нећу да инсистирам.

Сремац, изгледа да си решио да се уозбиљиш са једном девојком. Изгледа да си нашао неку која је вредна пажње, и која је твоја.

А највише ме боли што смо маштали, и сада све то оде...

Шалили смо се. 

Говорио си да нећеш никада да ме остављаш саму да радим, и да ћемо увек излазити заједно...

Када си одлазио, рекао си да је било погрешно време када смо се срели. 

Да желиш нешто озбиљно и велико, а ми смо били деца...

Поготово ја. (Иако сам увек желела да делујем зрелије од тебе). 

Боже, шта ми је све тај Сремац говорио. Маштали смо где и како ћемо живети, планирали смо колико ћемо деце имати и како ће се свако од њих звати...

У срце погађа сазнање да то све сада имаш са неком другом.

Никада нисам била превише озбиљна када је заљубљивање у питању, и знам да су све то биле само наше дечије маштарије. 

Али ми ипак фале те наше шале, и ти дуги разговори. Твој смех и подршка.

Шта смо све имали, то сада имате вас двоје?

Је ли бар лепа? Паметна? Старија? Искуснија?...

Сремче, питам се само, да ли је то све због тога што си некада имао 15 година, а сада имаш 20? Значи ли то да у твојој 20. години нема места за мене? Тужно сазнање.

П.С. И немој да мислиш да нисам кренула даље. Јесам. Али нисаким конкретно. Не вреди више чекати.

 

28.10.2009.

Аутор behappy | 28 ÐÐ, 2009

Превод песме:

Nici nu stiu ce-as vrea sa faci
Sa ma iubesti sau sa te prefaci

Ни сам не знам шта желим да радиш,

да ме волиш или да се претвараш?

 

Invata-ma sa iubesc
Ajuta-ma sa traiesc
Invata-ma, stiu ca-i greu
Dar ajuta-ma sa fiu eu

Научи ме да волим,

помози ми да живим,

научи ме, знам да је тешко,

али помози ми да будем ја.

 

 Si-as mai vrea sa te rog sa nu uitam
Dragostea e simpla, dar noi cand ne iubim o complïcam

 

И желим да те још нешто замолим да не заборавимо:

Љубав је једноставна, али ми када се волимо је компликујемо.

 

 

Пут је дуг...

Само најдраже особе узмимо са собом, и напред...

Без освртања, преко пораза... Са осмехом на лицу... 

Волети...живети...

 

 

 

 

Тражим те

Аутор behappy | 27 ÐÐ, 2009
 

 

Једна обична, а прелепа песма:

 

"De cand n-ai mai venit am o viata absolut normala
N-am nici o problema, nici una, traiesc
Ma simt foarte bine, imi beau cafeaua linistit,
Ma plimb seara pe strazi
Poate cateodata la tine ma gandesc si, si...

Si te caut in toate femeile pe care cateodata le intalnesc
Si te vreau in toate femeile pe care cateodata le doresc
Si te vad in toate femeile pe care am impresia ca le iubesc
Inca mai, mai, mai, mai gresesc...
"

Превод:

"Од када ниси дошла, имам  сасвим обичан живот,

Немам ни један проблем, ни један, живим.

Осећам се одлично, смирено испијам кафу,

Шетам  улицама ноћу,

Можда понекад на тебе мислим и...и...

 

Тражим  те у свим женама које понекад сретнем,

И желим те у свим женама које понекад пожелим,

И видим те у свим женама, за које имам импресију да их волим,

И још увек,још увек грешим... "

 

 

И небо плаче...

Аутор behappy | 26 ÐÐ, 2009

Тек је октобар, а мени је већ у глави онај одвратни децембар који мрзим из дна душе...

Који ми те је однео пре три године.

Опет ме ухвати носталгија, нека јака и снажна, да се бојим да ће да ме обори. 

Онда листам албуме са сликама, сећам се...

Твој осмех.

Било ти је тешко, и патио си изнутра, али никада се ниси пожалио.

Најлепши осмех... 

Оставио си га мени.

Твоје слике су ту, да ме увек подсете на тебе. 

Кажу да особе које волимо, за нас никада не умиру. 

Такође кажу, да Бог за себе бира најбоље... Ваљда те је зато узео.

Не могу... не могу да се начудим. Ускоро ће три године...

Да ме је неко пре три године питао, рекла бих му да ђеш да се вратиш.

Сада знам да се нећеш вратити.

И то ме највише боли.

Надам се да си поносан на мене, на сестре... Надам се да се не љутиш због неких ствари, надам се да разумеш све што се дешава. 

Тата, никада те нећу заборавити, и никада ни један мушкарац неће моћи да замени тебе. 

Не постоји начин.

Не постоји особа.

Ти си ти. Једино ти си био мој отац, истина је да нисмо баш стигли најбоље да се упознамо јер је било мало времена... али ми је драго да те носим у себи. Да гајим исту ону љубав према писању и историји, као што си и ти радио.

Сигурно би био срећан да ме видиш данас.

Волим те више него што то могу речима да опишем.

Ваљда ћемо се једном на небу, срести, ваљда ћу те још једном загрлити...

До тада, носим твоју слику у ланчићу око врата. 

И носим те у себи.

 

 

26.10.2009. (баксузни)

Аутор behappy | 26 ÐÐ, 2009

Данас сам се пробудила и била сва узрујана, добро наспавана и задовољна...

Али... на часу физике сам мало "настрадала". Баксуз.

Питао је моју другарицу и уписао случајно мени оцену. И прозвао ме. А паметница у мени је била сигурна да ме данас неће прозвати. Добила сам слабу. (Моја прва слаба у гимназији)

Шта да се ради...

И као да то није доста, цркао ми је телефон.

Кад ће више да прође овај глупи дан. :(?

Одлазим са осмехом.(?)

Аутор behappy | 25 ÐÐ, 2009

Био је њена прва љубав.

Њена прва и једина "веза".

Прошло је четири године. У међувремену су се чули, дописивали... Он је имао друге, а она је само волела друге. Сада јој он недостаје. 

Да ли је њему икада уствари било стало до ње?

Да ли га је заболела њена суза, и да ли је стварно бринуо? 

Или је она била само мала клинка, са којом се играо?

"Ко зна зашто је то добро?" Пита се она.

А он...

"Желим да те избришем из свог живота."

Њој је и даље последња мисао пре него што заспи... И то онако несвесно...тек случајно прође јој кроз главу. Његово име, оно што је он урадио за њу, оно што су били... Послала му је десетак мејлова, али нема одговора.

 

Најгоре је што је ова прича истинита. И што је моја.

И лепших и бољих и паметнијих има од Сремца. И нежнијих, и романтичнијих... али ипак је у мојој глави он. Или је то опсесија?

После њега, било је других заљубљивања... и за сваког момка који се ушуњао у мој живот, знао је Сремац. Охрабривао ме је, да учиним први корак... Наравно увек неуспешно се то завршавало, али вреди волети.

И даље је он једина веза... (Или треба рачунати и везу од 5 дана?)

Како се само човек веже за неког...и онда... мора отићи.

Истерао си ме из свог живота драги Сремче.

 

 

Жеља.

Аутор behappy | 24 ÐÐ, 2009

 

Чаробни прах. Како би се жеља што пре остварила...

 И онда долазе снови:

 

 

 

Само да заволим поново.

Овако је све...празно.

 

 

Malo Desanke...

Аутор behappy | 23 ÐÐ, 2009

"...Ima u dusi mojoj oziljak koji samo u snu boli. I ne znam od kog bola on je ostao, i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu...Takva je nasa dusa. Ispunjena uspomenama koje nas rastuze, nasmeju, zabole. Ponekad namerno diramo te stare oziljke iako znamo da nas ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud trazimo one zvezde ka kojima smo nekad davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi. Pa se naprezemo da cujemo onaj letnji povetarac, sto je saputao u krosnjama drveca ispod kojeg smo se, drzeci svoju prvu ljubav za ruke, skrivali od radoznalih pogleda. Ali... umesto tog sapata samo uzdah srca svoga cujemo. Prohujalo je vreme i mnoge vode protekle... nema vise ni parnjaca, ni zvizduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu ceka uzdrhtalog srca. Niti iscekivanja postara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji put procitamo reci koje su drhtavom rukom pisane; "ljubim te", "mislim na tebe", "nedostajes mi". Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola sto nam kroz srce mine... Od svega ostase samo uspomene od kojih se pobjeci ne moze. Cak i kada bi znali put sto vodi u zaborav, mi nebi posli njime. Vec se uvek istom stazom vracamo sto vodi do mora uspomena. I uronimo u te talase koji nas miluju, nose, vuku u dubine... I plovimo, plovimo ka onim nekim dalekim, nedostiznim obalama sto nas svake noci zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer se uplasimo da cemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena. A kad se pogledamo u ogledalo... vidimo ispod ociju nekoliko sitnih kapi... blistavih... slanih... "

- Desanka Maksimovic

 

:)

Аутор behappy | 22 ÐÐ, 2009

 

Ко би рекао да ће учење да ме испуњава толико?

Све ми је мање тешко да радим, све више се трудим, и све се више радујем наградама које добијам.

Оцене су одличне, и то ме јако радује. 

Мало сам слабије на блогу јер сам преокупирана школом.

Тако је и најпаметније у овим лудим тинејџерским годинама...

О љубави само маштам, а друштво је увек ту...

Храбро у нови дан. И са осмехом :)

 

Залазак сунца

Аутор behappy | 21 ÐÐ, 2009

 

 

 Умирање дана,

 Залазак сунца... 

 Ма волим све када си ти ту.

 Осмех не нестаје,

 Срећа не престаје,

 Љубав добија назив,

 Дан постаје дужи,

 И тада не желим да спавам.

 Напокон је реалност лепша од снова...

 

 Дођи...

 

 

Једна од најбитнијих жена.

Аутор behappy | 20 ÐÐ, 2009

Хвала ти бако!

Зближиле смо се јако. И значиш ми пуно.

Знаш све моје тајне, помажеш ми, говориш како је било у твоје време.

Убеђујеш ме да неким људима треба да дам прилику да уђу у мој живот, док ме саветујеш кога да се клоним.

Поред тебе сам заволела "твоју" музику...

Сећам се првих мојих "шопинга". Са тобом... Сваки пут када сам долазила код тебе на распуст, куповала си ми све што сам пожелела. Ако сам прстом показала најсупљу барбику из продавнице, била је моја.

Сада већ годину и 4 месеца живимо заједно. Везала сам се за тебе и не бих те никад оставила саму. 

Хвала ти што ме свакога дана слушаш, што устајеш раније да би мене и сестру испратила у школу, да би нам спаковала ужине... 

Ти си набоља бака, и ја те пуно волим.