Недодирљиви светови

Аутор behappy | 25 ÐÐ, 2012
        Од почетка, то познанство је било осуђено на пропаст. Сваки покушај нечег „дубљег“ и емотивнијег, био би промашај.
    Тог дана, када су се упознали, када су се сударила њихова два сасвим различита света, он је знао да ће девојка са кристално зеленим очима да му значи посебно. Није имао појма да је она већ одавно заљубљена и да су те искрице у њеним очима, гореле за другога. Била је шармантна и у разговору, чинило се, флертовала је са свим живим бићима. Сасвим ненамерно, само је имала „оно нешто“. Никада, чак ни када јој је било најтеже, није скидала осмех са лица.
    Она је била девојка из града, која сања о великој каријери и јаком, интелигентном мушкарцу.
    Он беше дечко са села. Скроман, неискварен, романтичан.
    Али још међу првим конверзацијама, он бејаше одушевљен њеним размишљањем, а она разочарана јер нема о чему са њим причати.
    Заљубио се, сасвим случајно у њену кожу, осмех у очима, глас, њену деликатност, рупице у образима.
    Пријале су јој његове изјаве љубави и та заљубљеност коју није очекивала.
    Њихов први пољубац... била је уплашена, али се храбро изборила са тим.
    У њеном срцу се скупило хиљаду разочарења када је схватила да мисли о другом момку, баш ту, када се одвијао њен први пољубац, који би требао да буде бајковит, магичан и непоновљив.
    Време уз њега било би савршено, да је она нешто осећала, да је он више слушао, да је покушао да достигне онај идеал о ком је она сањала. Тако је схватила да савршенство не постоји.
    Болело је, када му је рекла „збогом“. И њу, зато што је пре свега била човек, а њега је убијало изнутра.
    Уследиле су поруке очаја које није могао да контролише: „Шта сам урадио? Где сам погрешио? Опрости ми! Извини! Волео сам те као пас, а ти си ме само шутнула“.
    Они који су савршено различити, не могу никада бити пар. Ваљда, на путу до звезда, морамо прећи преко трња. Она ка принцу из бајке који ће је учити разним стварима, а он ка својој мирној луци која ће због њега пожелети миран живот на селу. За заувек.

     

    Истинита прича

     


8 Коментари & 0 Трекбекови од "Недодирљиви светови"

    Tamo će možda čuti pesmu slavuja

    Аутор sanjarenja56 25 ÐÐ 2012, 17:32

    Različiti svetovi čak i kad se dodirnu u trenutku vremena, nikada se ni delićem ne mogu preklopiti. Ne treba gajiti iluzije da tako nešto može da uspe i opstane. :-)

    Аутор razmisljanka 25 ÐÐ 2012, 18:02

    Delim razmišljankino mišljenje. Za zauvek, nikada! Strašno, ali istinito. :*

    Аутор Roksana 25 ÐÐ 2012, 19:21

    Tačno je, nema tu one prave, istinske sreće.
    Možemo stvarno voleti samo sebi ravnog. Sve ostalo je zavaravanju, prija nam ljubav i pažnja nekog ko nam nije dorastao, ili od divljenja mislimo da je ljubav.

    Аутор nena58 25 ÐÐ 2012, 20:23

    Prošla sam kroz sličnu situaciju. Na žalost, ne možemo sebe naterati da volimo baš tu i tu osobu. Nemoguće je.

    Аутор sanjasuncica 25 ÐÐ 2012, 20:57

    Lepo ja kažem da se suprotnosti ne privlače. Stojim iza toga da se samo isti privlače,bar mene privlače takvi,hihihi ((:

    Аутор 3msc 25 ÐÐ 2012, 22:06

    Eh... čini se da smo se ponekad svi našli u sličnoj situaciji.Srcu se ne može narediti da voli onoga ko je pogrešan, pa makar u tuđim očima izgledao idealan.

    Аутор dalia 25 ÐÐ 2012, 23:01

    Svaki rastanak je tezak, bolan, donosi teret na dusi, na srcu, ali je za nase dobro... Bolje dobar rastanak, nego losa zajednica... Koliko god da boli, proci ce...jednom, nekada...

    Аутор ancisal 25 ÐÐ 2012, 23:10
Додај коментар





Запамти ме