Изненадна срећа
Аутор behappy | 6 ФÐ, 2012Кроз густ снег,
промаљало се лењо сунце, допрући све до њеног прозора. Разбудило је њене
сјајне, веселе очи, које у себи крију неку неискварену нежност и необјашњиву
невиност.
Она се смеши, те јој на памет падају његове речи. Зна колико он воли тај осмех,
те га, ето, сад стално носи.
Ушао је сасвим случајно у њен живот, баш као мелем на рану.
Он уме да поправи покварено, да разуме несхваћено, да разнежи нераздраживо.
Он уме да воли.
Она прихвата оберучке пружену прилику и качи му се, обема рукама, око врата. У
његовом наручју, осећа спас, осећа да се ту завршавају све муке и да почиње
уживање.
Прозборила би, али боји се да не испрља ту благословену и Богом дату тишину. За
додире руке, пољубце и најснажнији загрљај.
Она напокон осећа срећу која је испуњава и свесна је да је то оно што је
чекала... сво ово време.
Divno!! :')
Аутор 3msc 06 ФР2012, 16:53