Савршенство.

Аутор behappy | 16 ÐÐ, 2013
Дошао си. Која ти је била намера, не знам. 
Да ме склопиш, онако поломљену на хиљаде парчади. Разбијену у ситне стаклиће.. Да попуниш пукотине у мени и да ме натераш да оживим.
Добро, можда претерујем.
Али ми се плачи на саму помисао да бих можда некада могла да те испустим из живота.
Имам те. Како то добро звучи... 
Кажеш да се бојиш да ме испустиш из погледа јер си ме чекао целог живота. 
Бираш. Бираш речи. Бираш одећу коју да обучеш када се будемо идући пут срели. 
А мене.. мене си већ изабрао.
Дрхтим од емоција и осећања. 
Расплела се као неко клупко у мени, не могу да их скупим.
Осећам нешто што никада нисам до сада.
Желим да се будим уз тебе, да ти осетим дисање сваке ноћи пре него што заспим и да последње речи које чујем пре него што утонем у сан, имају боју твога гласа.