Прошлост се враћа...

Аутор behappy | 21 ÐÑ, 2010

Нисам га још ни познавала, а већ сам била луда за њим.
И онда, једног кишног октобарског дана смо се упознали. Још увек памтим, да је био обучен у бело. Упознали се у позоришту... И од тог дана, све се променило.
Он је онај на врху. Ком се увек некако вратим. На ком се све некако своди на крају.
Све је било опуштено са њим.
Песма "Авлије, авлије" ће ме сваки пут на њега сећати, где год се будем налазила. И Сомбор ме толико на њега сећа... Тамо ми је спавао у крилу први пут, причао о најинтимнијим стварима...
И зближисмо се.
Наш први излазак у град. Сећам се да је имао мајицу са неким кинеским знаком.
Зашто се, сваки пут када прођем поред тог кафића, њега сетим?

                                                             ***
А прошло је наше време. И онај проклети грожђебал 2009 у Вршцу. И наше руке које се безначајно додирују, али без речи. Знала сам да је ту негде тачка, која је можда одавно морала бити стављена. Зато што сам отишла, по ко зна који пут, предалеко.
После тога сам дуго, дуго спавала у његовој мајици коју ми је поклонио. И то преко моје маме. (Није имао храбрости или шта?) Али сам решила да се не осврћем.
Бог ми је сведок колико сам се пута после тога заљубљивала и била срећна, и као да је знао кад да дође. Онда када сам најсрећнија.
Али су сви они прошли, и ја се опет, не тако срећно одљубљивала. Жалила за данима који одлепршаше... а он, буквално заиста престао да се јавља.
                                                            ***
Највећи проблем је, што су наши родитељи најближи пријатељи. Хтела не хтела, на њега ћу често налетати.
Мој рођендан. Ја заљубљена у пуном јеку. И мама ми саопштава да и Он долази.
"Знаш ти мала, већ шта ти ја желим". То ми је рекао. И буквално је то био цео наш разговор. Ја имадох неког другог за тај дан.
Пре неки дан бејах поново код њега кући. После толико времена... Брат му магистрирао, па ишли да честитамо.
А он, као и увек природан. Мало се поружнио, али ипак је то онај исти П. у ког сам се заљубила.
И мислила сам: Преживех и то.. идемо даље...
Кад оно, данас се јавља, каже, "Мала, па нема те ни да се јавиш".
Али зашто? Зашто ужива да ми се увек и поново враћа?
И зашто се ја увек збуним и не знам шта ћу? Зашто једноставно не могу да не осетим ништа?
Не знам.
Али пука реалност је да се све на њему завршава.
Иако никада ничега и није било.

Само успомена

Аутор behappy | 22 ÐÐ, 2010

Случајно смо се мимоишли. Окрзли капутима, али смо журили. Нисмо се освртали, мало је било времена за испитивање.
Али то је било то.
Само што смо наставили, свако у свом погрешном правцу.

 

Сећаш ли се нашег првог састанка пред Катедралом?
Дрхтала сам.
Тек твој поглед је успео да ме смири.

 

"Znam, sutra će drukčije
tepati i voleti.
Naše stare osmehe
niko neće shvatiti.
Možda ćeš me tražiti.
Možda će te boleti.
Al se više nikada
neću tuda vratiti.

Predgrađe pod granama.
Zvezde su olistale.
Trepavice sumraka
uz okna se pletu.
Strah me je da ne umru
ove noći blistave
zadnja svetla nežnosti
u velikom svetu."

Мика Антић

Неколико глупих речи

Аутор behappy | 21 ÐÐ, 2010

Драги П.,
Хвала ти што си ми увек чувао осигурано место на рамену. Што си имао поверења да самном причаш о најинтимнијим стварима, и дозволио и мени да се отворим, као ни једном момку до тада.
Научио си ме да уживам у животу. И данас се питам, да ли сам, од кад те познајем боља или лошија особа?
Иако теби она представа у позоришту можда и не значи пуно, мени је значила све. Јер тада је све почело, тада нас је професор упознао и тада је све заиграло у мени.
Уз тебе сам постала опуштенија, слободнија и приступачнија.
Али сам превише далеко отишла.
Наше најгоре вече. Грожђебал у Вршцу, и повратак у наш град. Скоро без речи.
Само понеки, безначајан додир.
И одлазиш у мрак, а у мени остављаш непопуњиву празнину која боли.
И сада долазиш, корачаш крупно и одлучно, враћаш се у мој живот. Као да си, само сасвим случајно преспавао зиму и дошао назад. Као да ти је ту одувек и било место.
Знаш, нећу да размишљам о томе шта ће се дешавати даље.
"Време ће показати."
Ја ти место чувам, јер само са тобом сам сасвим природна и обична.
Само у твојој близини могу да живим пуним плућима и будем потпуно срећна.
Са тобом ми није битно да ли је јесен, зима, киша или снег.
Важно је да сам ту, у твојој близини.
Тек сада то схватам.

Твоја,
М.

 

Његов глас...

Аутор behappy | 20 ÐÐ, 2010

Био је јуче доста леп дан. Ушуњао се у мене мирис пролећа. Седим ја тако, и размишљам шта да спремим за пут, звони телефон.
Помислим да је другарица, и баш се обрадујем, кад оно непознат број. Јавим се ја.
Његов глас.
Следим се.
Пита шта радим како сам... А неизвесност ме убија. Разглабамо ми тако, тражио да му пошаљем неки чланак, јер радимо за исти недељник.
Како ми је недостајао његов глас...

Касније сам га звала да му пожелим срећу на возачком.

Не могу да верујем како се прошлост враћа...


У среду путујем у Марибор.

Жеља

Аутор behappy | 19 СÐ, 2009

 

Данас-Вршац, грожђебал. Било је лепо... Волим Вршац...

Повратак кући. И он се враћа са нама. Нисам га на блогу помињала од кад се Милош појавио.

Била сам узрујана што ћу га поново видети. Звао ме је неколико пута да се договоримо око места састанка. 

Налазимо се у колима. Тетка и теча причају увелико са њим. Мрак је, и магла се протеже, али се трудим да га посматрам и да га упијем сваким делићем свога ока. Схватам колико ми недостаје. 

Почела сам да се правим као да нема довољно места и ноге су нам биле прилепљене једна уз другу. Осетила сам топлоту његовог тела. 

Девојка му је стално слала поруке и звикала га, иако зна да га то нервира. Баш ме је бригало. Нисам била љубоморна. Понашао се доста хладно самном.

Је ли му забранила нешто?

Све једно ми је. Он ће увек живети у мени. Иако не верујем да бих икада била у озбиљној вези са њим.

Али га ипак желим. Поред тога што је мали милион пута преварио цуру, ја то знам али ћутим. Могао би и мени да учини исто. Волим га и поред тога што највише времена проводи у свирању гитаре, и поред тога што је луцкаст, и безобзиран...

Волим га, и поред тога што је у друштву хладан према мени...

Зашто недођеш? Зар не видиш да сам те жељна?...

:)

Аутор behappy | 29 ÐÑ, 2009

"Ićićemo istom stranom ulice"- da, sigurna sam da je tako.

Zadovoljna sam. Jer sam tvoj iskreni prijatelj, i kada god ti zatrebam, dolaziš meni. Neke tajne koje ni ONA ne zna, znam ja. Zato, mora biti da je bolje ovako. Prijateljski. 

Jer, da smo zajedno, posle raskida se više ne bismo ni poznavali...

Ovako te volim.

 

 

Volim ovaj svet,

Gde mogu biti šta želim,

I sanjati o kome želim.

Usne meke,

Mlake,

I tudje.

Sanjam,

i ko mi brani?

U mojim snovima,

si savrsen,

i samo za mene stvoren.

 

Dani su stvoreni za nas. Dajem sve, da ih iskoristim na najbolji način. Više nije bitno šta iko misli. Bitni smo mi sami. Jer sami krojimo svoju srecu.

Jos uvek sanjam

Аутор behappy | 27 ÐÑ, 2009

Nije sve u rečima. "Volim te" Ne znači ništa, sve dok nismo sigurni u svoja osećanja.

Mnogo je više u delima, u čarobnim tenucima, u magiji u njegovom glasu, u samo jednim očima, u ukusu usana, u zajedničkim danima... Onda kada ne možemo zamisliti život bez dotične osobe. I ne samo život, već ni sebe. I reči "Volim te", kada se često izgovaraju, postaju navika, i obaveza. Čemu sve vodi, ako više nema strasti? 

Svaka devojka sanja o ponovnom susretu...

...I čarolija se onda ponovo rodi...

Samo što sam uverena da ona dolazi kasnije. Sada još uvek samo zamišljamo sve to...

 

 

 

Ljubiti nije greh...

Аутор behappy | 26 ÐÑ, 2009

Nisam savršena. Pa ko je?

Možda nisam tako zgodna kao ona, i možda nisam ni takva zavodnica. Ali sam sigurna, više sam te volela. I još uvek osećam isto.

Ako si srećan sa njom, zaklinjem ti se, I JA SAM SREĆNA!

Ali sam sigurna-to neće trajati još dugo.

I tada, biću tu.

Ako me zaslužuješ,

i ako sudbina tako nalaže...

Biću samo tvoja...

 

 

 

Ja verujem u nas...

I zato se... PONOVO SMEJEM! :)

Da si moj...

Аутор behappy | 25 ÐÑ, 2009

 

 

Već je kasno, prošla je ponoć, sedim na plaži. Sama. Prigrlih noge, i misli počeše da lutaju. Po prošlosti.

Kako je bilo lepo. Zavolela sam onu iskru u tvome oku, što daje i tebi posebnu čar. Zaljubila sam se u onaj sjaj u tvom osmehu. Iskoristila sam našu bliskost, da bih mogla da te dodirnem, da te osetim, uz sebe. Imali smo običaj da samo sedimo, i pričamo satima. Upoznavali smo se... Nisi idealan, ali si moj. Mislila sam. Moj... drug. Ništa više. Da je sreće bilo, bilo bi drugačije. Ali bilo je posebno. Da se nisam zaljubila, nikada se ne bismo sprijateljili. Nikada ne bih saznala za tvoju ljubomornu devojku. I ko sam ja da se mešam? Ali, za razliku od nje, ja sam bila srećna kada mi priđeš, osmehneš se, i počneš da pričaš samnom. Nisam ti nikada tražila puno. Iako sam želela. Razgovor sa tobom me je dizao u nebesa. Sećam se jedne sitnice, koja je za mene bila veličantvena.

Stajali smo i pričali, i u jednom trenutku ti je zazvonio telefon. Javio si se, i počeo da se igraš sa lančićem koji je jednostavno padao niz moj vrat. Dodirnuo si mi nekoliko puta vrat, a ja sam osetila prijatnu jezu koja je prostrujala celim mojim telom.

Bože, koliko smo se smejali zajedno... Sećaš li se? Sećaš li se one sreće u mojim očima?... a ni danas ne znaš razlog. Niti ćeš ga ikada saznati. Samo ti budi srećan, i ja ću biti srećna.

A kada sledeće godine odeš... da li ću izdržati?

Za sve mogu da kažem da su prošlost. Mislila sam da i za tebe to mogu reći. Ali si se vratio. I zato sam te izdvojila, kao najlepšu i najveću ljubav moje mladosti...

 

 

Ljubav ne trazi nista

Аутор behappy | 25 ÐÑ, 2009

Zato što,

svaki osmeh se rodi slučajno,

a mi biramo jedan za sebe,

jedan o kome ćemo sanjati,

jedan koji ćemo voleti...

 

NEDOSTAJEŠ MI!

 

 

Ponekad pesma govori vise...

Аутор behappy | 15 ÐÑ, 2009

 

 Samo mi treba neko, ko će za promenu biti nežan, i dobar prema meni. Potreban mi je jedan snažan zagrljaj... 

Usunjam se u tvoj jastuk...(San)

Аутор behappy | 15 ÐÑ, 2009

 

 

Zašto ovaj video? Zato što je meni pre nekoliko dana, jedan san otvorio oči. Ne mogu da kažem promenio život, ali promenio je neke stvari...

 

 

Lazu te...

Аутор behappy | 4 ÐÑ, 2009

Ne slusaj druge dragi. Vazna su moja osecanja, a ne tudje lazi...

Bez tebe necu moci..

Аутор behappy | 3 ÐÑ, 2009

Dok u dubini ove hladne noci,

trazim tvoj sasavi lik,

vidim tvoje oci,cujem snazan krik,

i osecam,bez tebe necu moci...

 

 Veche se spushta,tama me plashi,

 iskreno se pitam,dok razmishljam skitam,

 Kada ce se susreti pogledi nashi?

 

 I onda kada u krevet trebam poci,

 I onda kada sklapam ochi snene,

 Osecam dragi nisi kraj mene,

 Osecam,bez tebe necu moci...

 

 I kada potpuno utonem u san,

 sanjam samo tebe,oci tvoje,

 Te divne kristalne boje,

 Znam ti si moje sunce,moj razlog za novi dan...

Evo jedna pesma i od mene, jer obicno pisem samo prozu :)

 

 

 

Ne, nemoj doci...

Аутор behappy | 2 ÐÑ, 2009
Kada te pozovem,nemoj doci.Ne,jer znas da bi to bio samo bol za mene.Zovem te,jer zelim da vidim profil tvog umornog,mladog,lepog lica,da osetim dodir tvojih vrednih,ostrih a ujedno i neznih ruku,zelim da zaronim u dubinu tvojih mirnih,neznih braon ociju,da me tvoj umilni glas oraspolozi od ranog jutra.Ali,ne dolazi,nemoj molim te.Jer ne zelim da se naviknem na sve tvoje vrline,da se vezem za tvoje predobro srce,puno ljubavi.U tom svom srcu cuvas ljubav za mnoge.Ali,osecam da nema mesta za mene.Mozda sam samo greska na ovoj planeti.Greska u tvom zivotu,koja se jos uvek ne moze ispraviti.Jer ako se ta greska ispravi,to vise necu biti ja.To ce biti neka druga osoba,koja mozda nece znati da te voli kao ja.Zasto reskirati?I zato,nemoj dolaziti.Cak ni kada te zovem.Jer sam zeljna tvojih usana,pogleda,ruku.Jer mi nedostajes svim srcem,jer te zelim samo za sebe,ne zelim da te delim sa drugima.Nemoj doci.Ti ne bi izdrzao da  primis svu ovu ljubav,koju zelim da ti dam,da na tren osetis koliko mi znacis.I jos jednom-nemoj doci,jer TE VOLIM,tvoj odlazak bi slomio moje srce...ZAUVEK...