Жеља
Аутор behappy | 19 СÐ, 2009
Данас-Вршац, грожђебал. Било је лепо... Волим Вршац...
Повратак кући. И он се враћа са нама. Нисам га на блогу помињала од кад се Милош појавио.
Била сам узрујана што ћу га поново видети. Звао ме је неколико пута да се договоримо око места састанка.
Налазимо се у колима. Тетка и теча причају увелико са њим. Мрак је, и магла се протеже, али се трудим да га посматрам и да га упијем сваким делићем свога ока. Схватам колико ми недостаје.
Почела сам да се правим као да нема довољно места и ноге су нам биле прилепљене једна уз другу. Осетила сам топлоту његовог тела.
Девојка му је стално слала поруке и звикала га, иако зна да га то нервира. Баш ме је бригало. Нисам била љубоморна. Понашао се доста хладно самном.
Је ли му забранила нешто?
Све једно ми је. Он ће увек живети у мени. Иако не верујем да бих икада била у озбиљној вези са њим.
Али га ипак желим. Поред тога што је мали милион пута преварио цуру, ја то знам али ћутим. Могао би и мени да учини исто. Волим га и поред тога што највише времена проводи у свирању гитаре, и поред тога што је луцкаст, и безобзиран...
Волим га, и поред тога што је у друштву хладан према мени...
Зашто недођеш? Зар не видиш да сам те жељна?...
Blago tebi, zaljubis se pet puta u toku dana, volis ih sve redom i uvek je sve bas kako treba.
Аутор casper 19 СР2009, 01:33To je mladost!