Moj zivot...

Аутор behappy | 29 ÐÐ, 2008

Ponekad zaista izgubim veru,volju za zivotom,pomislim da je bolje da odustanem od svega,ne trebam krenuti dalje...

Ponekad pomislim da sreca ne postoji za mene,da me ljubav nikada nece pratiti,da zivim uzalud...

Ponekad pomislim da se sve desava protiv mene,da ja nemam nikakvu ulogu na svetu,i da je bolje da me nema...

  Znam da sam imala divno detinjstvo,roditelje koji su sve davali za svoje tri kcerke,imali su privatnu firmu,iz koje je tekao sav novac u kuci,sve je delovalo idilicno,sjajno...kada vratim vreme,mogu reci i da sam imala idilicno detinjstvo...

  Same po sebi,stvari su pocele da se pogorshavaju...13.12.2006.,primili smo vest,koja je ceo nas svet okrenuo naopacke.Svet je odjednom poceo da se okuplja u dvoristu,sestra mladja je bila u skoli,starija na fakultetu,mama u gradu...secam se da sam se tog dana spremala  za pismeni iz engleskog,pa sam ustala ranije...Telefonski poziv.Mozda je taj poziv trebao da me natera da posumnjam,ali nisam.Dolazi moja kuma,uplakana...kada sam je videla da place,i ja sam zaplakala...znala sam sta se desilo..."Zao mi je..."bilo je jedino sto je rekla...potrcala sam joj u zagrljaj,i plakala...bilo mi je tako tesko...to su bili najtezi trenuci u mom zivotu...Izgubila sam nesto,ciju sam vrednost tada pocela da prepoznajem...pa zapravo,to je jedna od najvrednijih stvari u mom zivotu...izgubila sam oca...

   Odmah sutradan,ili mozda i taj dan,ja sam sazrela.Iz one razdragane klinke,stvorila se nova osoba...Tada sam shvatila,ko je zaista pravi prijatelj,i sta je zaista pravo prijateljstvo...svi drugari iz skole bili su uz mene,i VECNO cu im biti zahvalna za to...tog 13.12.2006.,shvatila sam da moram da gradim svoj zivot ispocetka...

   Privatni posao je poceo da propada bez tate,obaveze su pocele da se udvostrucuju i mama je odlucila da uradi ono sto je po njoj najbolje za nas,da zajedno sa nama ode iz drzave,gde ce moci da se zaposli,i pristojno zaradjuje za nas.

    Bio je to jos jedan sok za mene.Ostaviti sve ono sto volis...rodno mesto,prave prijatelje,rodbinu,kumove...bilo je to nesto,o cemu nikada i nisam sanjala...

    Znam da sam prerano sazrela,i pocela da razmisljam na drugaciji nacin.Povukla sam se u neki svoj svet,i potpuno se posvetila pisanju i knjigama.

    Pronashla  sam zivotni cilj.Zelim da postanem NEKO,kako bi se tata ponosio samnom.Posla sam njegovim putem-pisanjem.Tuga i sreca me ujedno obasipaju kada mi kazu da licim na njega,da im je drago sto sam posla njegovim putem...

     Pocetkom novembra,kada sam bila u Srbiji,srela sam jednog tatinog dobrog prijatelja,koji je inace dosta star covek.Rekao mi je:"Imali ste oca koji je bio najpametniji covek u vashem selu,a mislim da ce tako i ostati...Trebate biti ponosne na njega...cesto ga se setim,i pricam sa suprugom o njemu...zalosno je sto je tako mlad umro..."Setajuci gradom,pocela sam da placem...svako pominjanje njegovog imena me rasplace...

    Zhelim samo da znas,tata,josh uvek zivish u meni,u mom glasu,u mojoj suzi,u mojim recima...Niko nece moci da ispuni ovu prazninu u meni,kao sto bi je ispunio ti.Uspomena na tebe,naslikana je najlepsim bojama,nismo imali dosta vremena da se upoznamo,prerano smo se rastali.Ali i dalje ces ziveti u nasim zivotima,kao da nikada i nisi otisao... 

Volim te,iako nisi vise ziv:'(

Аутор behappy | 29 ÐÐ, 2008
Ovo me jako podseca na mog tatu...kog nazalost vise nema...:(

Zasto se pronalazim u svakoj pesmi?...

Аутор behappy | 26 ÐÐ, 2008

Ovo sam trebala da mu pevam pre nego me je ostavio...ali nisam...

Аутор behappy | 26 ÐÐ, 2008

Sve je ustvari previshe kratko trajalo...Sve je bilo lepo i "Ruzichasto" dok je trajalo.Ali ako nesto ne ide,onda ne ide...ne moze se nista na silu...Zar ne...?Jednostavno nismo rodjeni pod istom zvezdom...zhelim mu sve najbolje u zhivotu...Moja je greshka shto sam bila sa njim,a volela drugog,a njegova je bila shto me je ostavio bez ijedne rechi,i da ga nisam pitala,ne bi imao kurazha da mi prizna sve...

...Boze brani ga...

Аутор behappy | 26 ÐÐ, 2008

:'(:'(................UZASNO MI NEDOSTAJETE.............

Аутор behappy | 22 ÐÐ, 2008

Kako lepe rechi...

Аутор behappy | 22 ÐÐ, 2008

Kad odem...

Аутор behappy | 22 ÐÐ, 2008

Zagonetka...

Аутор behappy | 19 ÐÐ, 2008

Tama.Jedino shto osecam je ledeni vetar koji mi shiba lice...imam osecaj kao da na dlanovima drzhim tvoje srce,koje je natopljeno osecanjima...i cedim ga,pokushavajuci da nadjem osecanja posvecena meni...ali se bojim uzhasne pomisli-da ih tu necu naci...plachem dugo...ne zhelim da te povredim...tvoje srce sam oblikovala milionima poljubaca...

"zhelim te samo za sebe"Sebichno shapucem dok listam slike u telefonu.I noc se i dalje spushta,vreme josh uvek nije stalo...nigde nema dobre vile koja bi mogla da mi ispuni zhelju...

"Volim te"Grcajuci izgovaram...ali nema princa koji bi odgovorio na moje rechi...nigde nema filmske muzike,niti srecnog kraja.Moram da se pomirim sa sudbinom,htela,ne htela...

I jedino shto mi je ostalo je da te prebolim...sada imam njega,i mislim da me voli...Ali zashto mi uporno nedostajesh ti?Zashto uporno zhelim tebe?

Nedovrshena zagonetke za mene...

 

Ljubavi stara...

Аутор behappy | 12 ÐÐ, 2008

...rado te se setim,ljubavi stara,jer me svaka nova,ljubav razochara,josh zaborav vreme doneo mi nije,josh o tebi mashtam...moja najmilije....

Pa...duzhe od godinu dana sam mashtala o tebi MOJE NAJMILIJE... duzhe od godinu dana me je svaki drugi razocharavao,i vracala sam se tebi...ali sada se pojavio neko novi...nadam se da ce ovoga puta ovo biti prava ljubav...jer dosta sam se zadrzhala na tebi...zhelim promene...a on se prvi pojavio...tako dobar,tako umilan...ne toliko lep,ali sam primetila da me lepota vishe uopshte ne privlachi.On je divan momak...tih,pametan,dobar...zhelim ga kraj sebe...da mi pomogne da te zaboravim...da mi pruzhi ono shto mi je falilo...

Molim te...idi iz mog zhivota.Ne morash mi se ni javiti...okreni se...bez pozdrava...mozhesh slobodno...necu zhaliti...nadam se.Nedostajesh mi ponekad...osecam da si josh uvek deo mene...ali ne zhelim te vishe u svom zhivotu.Pitash se sada odakle ta odluka.E pa...ni sama ne znam.Ali tako je najbolje.Necu te vishe ni zvati,ni slati poruke...nestani...

Nadam se da cu se zaljubiti u njega.Podseca me na tebe,ali se nadam da necu u njega videti tebe.Jer zhelim da budem zaljubljena u njega,a ne u tebe.Volela sam te,a sad zhelim samo njega.

Mozhda ga i volim...nadam se bar...zbogom...

Aleksandra Kovach...

Аутор behappy | 11 ÐÐ, 2008

Aleksandra Kovac - Nije nam vreme

Kada me pogledaš, tim svojim očima,
K’o da me nežnosti oblak obavija,
Ne bih, al’ drhtaj se iz grudi otima,
Da li je moguća ljubav bez dodira

I samo pomisli, kako bi goreli,
Nebo I oblaci, da smo se voleli,
Kakvi bi lomovi zemlju potresali,
Da smo se ranije nas dvoje pronašli

A dotle, nemoj, previše boli,
Već te I sada toliko volim,
Ma kako da si rođen za mene,
Nije trenutak, I nije nam vreme

Nemoj da suza ti zenice zamagli,
Kada se budemo zauvek rastali,
Pogledaj nekada gore ka zvezdama,
Jer sve se zapravo tamo I dešava

Hoću da verujem da nas tek čekaju
Dani I godine, tamo u beskraju,
Ništa u kosmosu ne biva slučajno,
Molim te, traži me, dugo I uporno

A dotle….

Vreme stalno nas vuče,
Svakog na svoju stranu,
Al’ ja uvek nađem trenutak za nas,
I tad, dok mislim na tebe,
Mogla bih zauvek tako,
Da bežim od sveta, I čekam,
Pravi čas

Necu dugo...

Аутор behappy | 11 ÐÐ, 2008

Pogledi u tami...

Аутор behappy | 8 ÐÐ, 2008

...mnogo lepa pesma...

Аутор behappy | 8 ÐÐ, 2008

KrAj...

Аутор behappy | 8 ÐÐ, 2008

Bez tebe sam kao dim cigarete koji luta...dok potpuno ne nestane...Pa bila bih srecna da bar budem dim tvoje cigarete...Bez tebe sam napushtena,tuzna nesrecna...uplakana...Chak i kada se nasmejem...razlog si ti...jer postojish u mom zhivotu...Bez tebe je svaka pesma besmislena,svaki stih je glup,svaki dan je tmuran...Bez tebe ne volim kishu,bez tebe vreme nije vreme,i zhivot nije zhivot...

I zashto sam bez tebe?kada znash kako mi je bez tebe,dodji,pomozi mi...pruzhi mi ruku,da te ba na tren osetim...da ti shapnem koliko mi znahish...da nam se usne spoje,da se srce i dusha stope u jedno...da budemo srecni,kao shto nikada nismo bili...

Pokushavam da vratim vreme unazad,da pregledam svoj zhivot,da uvidim greshku...i,listajuci tako po stranicama mog zhivota,nailazim na 5.7.2007.i nalazim greshku.

Error!!!

Razlog:TI

Mesto greshke:MOJE SRCE...

Tog dana,zaljubila sam se u tebe...josh na prvi pogled,znala sam da mi nece biti sve jedno kada mi pomenu tvoje ime,kada vidim tvoj lik...

I danas...8.11.2008.,pokushavam da ispravim onu greshku iz mog zhivota...necu te vishe zvati,necu ti poruke slati...trudicu se da te ne pominjem,ne gledam tvoje slike...A ti...potrudi se da se ne pojavljujesh u mom zhivotu...trudi se,da ne budesh vishe moj svaki dan...potrudi se da jednostavno nestanesh...odjednom,kao shto si i doshao...Ne zhelim da te vidim...upravu si..znash da lazhem dok sve ovo pishem...lazhem sebe...zhivim u lazhi zapravo...i istina je da svakog minuta zhivota moga mislim o tebi,da dishem za tebe...ali naravno,to necu napomenuti...napomenucu da te ne volim,da si samo iluzija,da si skot koji nije zasluzhio moju ljubav,da si dechko koji ne postoji u mom zhivotu...bez obzira shto je to lazh....i da,moram napomenuti da te nikada i nisam volela...da si bio samo trachak vetra,zalutao u moj zhivot...bez obzira shto lazhem...ti morash ovo znati...

Jedina istina je,da zaista zhelim da te zaboravim...

Bio si mi sve...ali nema nade za nas...

Zhao mi je samo,ako uspem da te zaboravim...ako se ikad udam za drugog choveka...kako cu moci da pricham svojoj deci o mojoj proshlosti,a da tebe ne pomenem...bice ljudi koji ce pominjati tebe,i sve shto sam ja uchinila iz ljubavi koju sam osecala prema tebi...

...i koju josh uvek osecam...

Mozhda je ovo poslednji text o tebi...dovoljno dugo bio si u mom zhivotu...zhelim promene...nadam se da cesh me shvatiti...

Tvoj San..

:'(.............................