Неколико глупих речи
Аутор behappy | 21 ÐÐ, 2010Драги П.,
Хвала ти што си ми увек чувао осигурано место на рамену. Што си имао поверења да самном причаш о најинтимнијим стварима, и дозволио и мени да се отворим, као ни једном момку до тада.
Научио си ме да уживам у животу. И данас се питам, да ли сам, од кад те познајем боља или лошија особа?
Иако теби она представа у позоришту можда и не значи пуно, мени је значила све. Јер тада је све почело, тада нас је професор упознао и тада је све заиграло у мени.
Уз тебе сам постала опуштенија, слободнија и приступачнија.
Али сам превише далеко отишла.
Наше најгоре вече. Грожђебал у Вршцу, и повратак у наш град. Скоро без речи.
Само понеки, безначајан додир.
И одлазиш у мрак, а у мени остављаш непопуњиву празнину која боли.
И сада долазиш, корачаш крупно и одлучно, враћаш се у мој живот. Као да си, само сасвим случајно преспавао зиму и дошао назад. Као да ти је ту одувек и било место.
Знаш, нећу да размишљам о томе шта ће се дешавати даље.
"Време ће показати."
Ја ти место чувам, јер само са тобом сам сасвим природна и обична.
Само у твојој близини могу да живим пуним плућима и будем потпуно срећна.
Са тобом ми није битно да ли је јесен, зима, киша или снег.
Важно је да сам ту, у твојој близини.
Тек сада то схватам.
Твоја,
М.
Najezio me je clanak.....
Znas, sve je moguce. Mozda, ko zna... za neko vreme ce da vidi i on bolje sve, ko ga voli a ko je opsednut njime.
iskreno, mi dodje da kopiram ovaj tekst i da mu posljem. Pa bar da zna vec jednom sve. Bice valjda bolje onda.
P.s: sto mi se ne javljas ? Izvnini sto danas nisam dosla, ali pored onoga sta sam ti napisala u poruki, osecam se lose. Grip.
I hope da nisi ljuta
Аутор happiness 21 ÐÐ 2010, 14:30^.^