Његов глас...
Аутор behappy | 20 ÐÐ, 2010Био је јуче доста леп дан. Ушуњао се у мене мирис пролећа. Седим ја тако, и размишљам шта да спремим за пут, звони телефон.
Помислим да је другарица, и баш се обрадујем, кад оно непознат број. Јавим се ја.
Његов глас.
Следим се.
Пита шта радим како сам... А неизвесност ме убија. Разглабамо ми тако, тражио да му пошаљем неки чланак, јер радимо за исти недељник.
Како ми је недостајао његов глас...
Касније сам га звала да му пожелим срећу на возачком.
Не могу да верујем како се прошлост враћа...
Sa prolecem dolazi i ljubav. Vracaju se laste... Srecan put!
Аутор poluuspavanka 20 ÐÐ 2010, 15:10