Одлазим са осмехом.(?)
Аутор behappy | 25 ÐÐ, 2009Био је њена прва љубав.
Њена прва и једина "веза".
Прошло је четири године. У међувремену су се чули, дописивали... Он је имао друге, а она је само волела друге. Сада јој он недостаје.
Да ли је њему икада уствари било стало до ње?
Да ли га је заболела њена суза, и да ли је стварно бринуо?
Или је она била само мала клинка, са којом се играо?
"Ко зна зашто је то добро?" Пита се она.
А он...
"Желим да те избришем из свог живота."
Њој је и даље последња мисао пре него што заспи... И то онако несвесно...тек случајно прође јој кроз главу. Његово име, оно што је он урадио за њу, оно што су били... Послала му је десетак мејлова, али нема одговора.
Најгоре је што је ова прича истинита. И што је моја.
И лепших и бољих и паметнијих има од Сремца. И нежнијих, и романтичнијих... али ипак је у мојој глави он. Или је то опсесија?
После њега, било је других заљубљивања... и за сваког момка који се ушуњао у мој живот, знао је Сремац. Охрабривао ме је, да учиним први корак... Наравно увек неуспешно се то завршавало, али вреди волети.
И даље је он једина веза... (Или треба рачунати и везу од 5 дана?)
Како се само човек веже за неког...и онда... мора отићи.
Истерао си ме из свог живота драги Сремче.
Prvi se uvek pamti i imaće svoje mesto u tvom srcu i kad budeš baka, i kada iza tebe bude mnogo ljubavi i jedna-dve velike, prave. Nećeš ga zaboraviti i ne trudi se. Bitno je samo da preboliš, a trag ostaje.
Аутор sanjarenja56 25 ÐÐ 2009, 18:20