Састанак "на слепо".
Аутор behappy | 14 ÐÐ, 2010Пре годину дана је он некако сазнао за мене, почео да ме тражи, да ми просто досађује...
За 10 минута, 20 пропуштених позива.
Били нам Карловчани у гостима, сви су већ научили његово име, и време када ће да зове.
Излуђивао ме.
Онда се све некако утишало, и ја брзо променим број. И то прешла у другу мрежу.
Али, ко је упоран, упоран је. Сазнао он и за овај број.
И ето, зове да се видимо, па да се видимо. Ја тврдоглаво одбијам. Бојим се, непознато лице. Ја неискусна. Још и 1000 комплекса. Неће ми се.
Данас, идем са другарицом до града. Зове ме. Кажем да сам у центру, он сигурно говори: Долазим ја по тебе!
И шта ћу. Видели смо се. Још увек сам жива. Када смо се растајали, била сам сигурна да ме неће више тражити, да је разочаран.
Али нисам ни стигла кући к'о свет. Шаље поруке. Зове и другарицу, тражећи мене.
Значи не да се. А ни ја се не дам.
Али ето, превазишла сам страх. :))
Ko nema strah od takvih situacija, taj nije normalan! ;)
Аутор mcdreamy 14 ÐÐ 2010, 21:39Poz