Писмо оцу.
Аутор behappy | 13 ÐÐ, 2010Драги тата,
Развукле су се, ево до данас, 4 године од твоје смрти.
На почетку си ми недостајао неописиво. Одувек си био пример за мене, и онда, одједном нема.
Почела сам да проклињем себе јер нисам више времена проводила са тобом, можда нисам била добра ћерка.
Али касније смо остварили још чвршћу везу. Причамо када је тешко.
И дан данас бих више од свега волела да се вратиш.
Дала бих све најлепше што имам, само да дођеш.
Једини мушкарац који ће увек бити ту уз девојку, јесте њен отац.
Тако је увек било и тако ће заувек бити.
Надам се да ниси разочаран оним што видиш овде.
Недостајао си ми сво ово време. На малој матури, онда када сам низала успехе. Недостајао си ми када сам се после путовања враћала кући да ти испирчам све, недостајао си ми када сам уписала гимназију... Недостајаћеш и даље.
Али те носим у срцу. Хвала ти што си од мене направио човека.
Пуно те воли,
М.
Nazvala si me najhrabrijom zenom bloga.
Аутор casper 13 ÐÐ 2010, 18:15Sada ti saljem moju hrabrost i molim te da nacrtas veeeeliki osmeh da tata vidi koliko mu je cerka hrabra i lepa.
Grlim te dusice moja.