« У поверењу.
Жеље за 2011! други део »

Збогом.

Аутор behappy | 29 ÐÐ, 2010
    Нисам одавно плакала.
    Али мрзим несрећне крајеве.
    А морала сам да ставим тачку.
    Иако ћу да уђем у Нову Годину са лажним осмехом.
    Ово је била година када је јака би хепи научила да воли.
    Када је волела свим срцем, искрено.
    И тек сада схвата шта значи "волети".
    И опет плаче.
    Филм се окреће. Опет. И опет. И опет.
    Његове последње речи које су болеле више од онога кад је умало без руке остала.
    Само се нада да неће остати ожиљак на срцу, као што је онај на руци.
    Хвала му. Не могу да му будем другарица.
    Толико бар волим себе.
    Је л' ја то покушавам да надокнадим све дане када нисам плакала?
    Изгледа.

This entry was posted on 29 Децембар, 2010 23:18 and file under Словак . You can follow any responses to this entry through the RSS2.0 feed. You can leave a Response, or Трекбекови from your own site.

14 Коментари & 0 Трекбекови од "Збогом."

    Neznam koliko imas godina ali predpostavljam da si mladja od mene.Nekako me podsecas na mene od ranije.Nijedan nije vredan da patis zbog njega.Volela bih da sam ja to znala kada sam bila mladja.Pitas se zasto onda sada patim?Samo zbog deteta.Veliki pozdrav!

    Аутор tanjana 29 ÐÐ 2010, 23:42

    Svi mi imamo svoje "Dane za plakanje...",dodju i prodju.I sve ima svoje.Sve sam to prosla sto prolazis kad sam bila u tvojim godinama,i pogodi sta...dan danas nista se nije promenilo,i danas sve to prolazim,od dana za plakanje,dana za ljubav,srecu...zato sto smo zive.
    Bices dobro,mala ti si opasan borac.
    Cmokic.

    Аутор unajedina 30 ÐÐ 2010, 00:08

    Lepo ti piše gore...Sutra je novi dan. Za novu borbu, za nove suze, za nove osmehe. Probaj da prihvatiš poraz kao sastavni deo ovog života. Na kraju krajeva, i sam život će svakog od nas jednom pobediti.

    Аутор mesecina 30 ÐÐ 2010, 00:11

    Sve sto je proslo, nije vredelo, sve sto je ostalo, vredno je. Ti si sebi najvrednija, tvoje suze nisu vredne nikoga, zasto ih onda pustas da padaju?
    Mladici su potrosna roba, tek onaj pravi je "onaj pravi". Doci ce i on. Veruj mi.
    :)))

    Аутор talas 30 ÐÐ 2010, 02:40

    Danas se isplaci lepo.
    Sutra je NOVI DAN!

    Аутор casper 30 ÐÐ 2010, 07:03

    Pusti ga...ponovila sam više puta, ne mogu se otvoriti druga vrata dok se prva ne zatvore...a iza drugih, možda čak trećih, je srce koje tebe čeka!

    Аутор sanjarenja56 30 ÐÐ 2010, 07:05

    Evo ti malo podrške uz veliki pozdrav.

    Аутор Jovan s.s. 30 ÐÐ 2010, 10:54

    tanjana,
    имам седамнаест.
    Кажу да, свака особа има свог пара. Надам се да је све ово потребно да бисмо до њега стигли.
    Шаљем загрљај, у нади да дете не пати пуно због свега кроз шта пролази.

    Аутор behappy 30 ÐÐ 2010, 14:26

    unajedina,
    хоћу да верујем у твоје речи. Поготово зато што је више оних лепих дана.
    Живот је то, кроз све можемо ми.
    Шаљем снагу!

    Аутор behappy 30 ÐÐ 2010, 14:28

    mesecina,
    лепо си ово рекла.
    Сама сам крива уствари, компликујем кад не треба. Али, за све постоји прави разлог. Можда ће се једног дана појавити неко ко ће моћи да ме слуша. Не мора да воли.

    Аутор behappy 30 ÐÐ 2010, 14:29

    talas,
    ко то мени врати увек оптимизам. Па ти :))
    Хвала ти.
    Верујем у твоје речи!

    Аутор behappy 30 ÐÐ 2010, 14:30

    casper,
    мама.. ноћ беше резервисана за плакање, а данас сам вратила свој најлепши осмех. Боље је без њега, претпостављам.

    Аутор behappy 30 ÐÐ 2010, 14:31

    sanjarenja56,
    најтачнија реченица коју сам икада чула. Затворила сам врата. Чак сам их и закључала.

    Аутор behappy 30 ÐÐ 2010, 14:32

    Jovan s.s,
    хвала. То је оно што ми треба.
    Поздрав!

    Аутор behappy 30 ÐÐ 2010, 14:32
Додај коментар





Запамти ме