Враћање.
Аутор behappy | 19 ÐÐ, 2010Да...
После тога што сам га оцрнила, ево њега, Анђелчића. Као и увек.
Како ми каже да му је жао, да му недостајем много и позове он мене код њега за Нову Годину.
Каже да је усамљен.
Е само се питам, зашто је тако?
Зато што се изоловао и не излази. Мени се скоро више и не јавља. А мени више не пада на памет да све прва почињем. Доста ми је!
И знате шта сам приметила? Када ја одустанем од њих, они се сете да им значим.
Бар је са овим тако.
Е па, видећемо.
(Зашто ми ипак није све једно?)
...često je tako...CENI SE ONO ŠTO SE IZGUBI...
Аутор sanjarenja56 19 ÐÐ 2010, 21:36