Загрљај.
Аутор behappy | 14 СÐ, 2010
Био је то најчврћи загрљај.
Одисао је чежњом и недостајањем.
Говорио је све светске језике, говорио више од хиљаду речи.
Сакривао сузе, осмехе, све се следило на неколико тренутака.
Како да се пустимо?
Осећам да ми је ту место. Да не смем да те пустим.
Бојим се, да те не испустим сасвим случајно.
Али не. Ти си ту. Први до срца.
И ту ти је место, мој Словак.
А пљуштале би речи, да усне нису занемеле, а ноге заклецале.
Ушли смо у нову годину твог живота. Заједно.
Mozda nisam prava osoba da to kazem, ali bili biste lep par. Iskreno.
Аутор mesecina 14 СР2010, 18:19