Упорност.
Аутор behappy | 27 ФÐ, 2010Још памтим оне дане, када сам тупо бленула у речник румунског језика.
Кајала се што нисам искористила прилику да га научим раније.
Колико сам се само стидела тога што сам, једним делом Румунка.
После сам се стидела јер једна четвртина крви припада "тој страни", а ја не знам језик.
И ко би рекао да ћу га научити? Сад ми је смешно када се сетим свих тих глупости, како сам више кукала него што сам се трудила око тога.
Сад, после годину и по дана рада на језику, преводим текстове. Нисам ја сад тамо неки најбољи преводилац, и далеко сам од тога. Али сам сама себи показала да могу.
Исто је било и са енглеским. Све другарице су ишле на приватне часове, ја нисам желела.
У неку руку сам била "заостала" за њима.
Више нисам. Ко ће ме знати где сам научила. Мислим да ми је гимназија ипак пуно помогла око тога.
Овим постом, само хоћу да кажем једно: Да ништа није тешко ако се има довољно воље. И боље је прионути на посао, него само говорити: "Желим, али је тешко..." Наравно да је тешко ако не покушаваш и ниси упоран.
Naravno da mozes. Nists nije tesko kad se hoce...ili kad se mora...Bolje ti je ovo prvo :)
Аутор mesecina 27 ФР2010, 17:31