Зелене очи 2
Аутор behappy | 13 ФÐ, 2010Поред пријатеља, на које је увек могла да рачуна, после велике трагедије у њном животу-био је ту.
Ноћима су причали, тешио ју је и убеђивао да крене даље. Подршка је оно што јој је највише требало.
После неког вреена, чини се да га је сасвим заборавила. Потиснула даљину, успомене... оставила све то негде иза себе.
Све док један сасвим релан сан није успео да поремети реланост.
Уздрмала се.
Плакала је, али није осећала олакшање.
Болело ју је у грудима, и решила да по милијонити пут пређе преко свог поноса и да му се јави.
Само што, овога пута, све је било другачије.
Имао је нешто друга, а и она сама је кренула другим путем.
Ко зна... Можда једном, временом, успе да се појави пред његовим вратима. Задрхти, загрли га... и само ћути.
А можда више никада...
Takav ti je zivot...covek krene dalje, misli da je zaboravio...ali ne. Dovoljan je samo tren da se sve vrati.
Аутор mesecina 13 ФР2010, 12:06Nemoj da razmisljas o buducnosti. Izgleda da nam planovi ne vrede. Ako je sudjeno desice se :)
Ljub