Из твог угла
Аутор behappy | 22 ФÐ, 2010Покушавам да твојим очима видим свет,
И не волим то што је све тако сиво,
Као да дан не може да сване,
Као да пролеће не жели да стигне.
Увек је ноћ, увек је зима,
Тешко корачаш улицама,
Вучеш се, живиш, а како живиш?
Жао ми је што су та два лепа ока,
Тако добро упознала све ружне ствари живота.
Жао ми је, али није до мене.
Када осетиш да све пропада,
Да све постаје још горе, да нема наде...
Сети се Карловаца, сети се нас, људи који те воле.
Јер таквих је пуно.
И окрени нови лист, у инат свима.
У инат смрти, у инат оних који вас доле мрзе,
Окрени лист, и живи...
Ти бар знаш како је линија између смрти и живота танка.
Ма, јел ти стварно имаш 16 година :)). Пишеш к'о да имаш 16 година песниковања. А по овој песми, рекао бих, волиш Мику Антића и његову Берсмртну песму. Позз.
Аутор Анђелко З 22 ФР2010, 18:48