« Париз I део.
Volila bih da si tu. »

Tisina..

Аутор behappy | 20 ÐÐ, 2010

    Sta se desava na kraju leta?
    Shvatis li tada, da je sve to sto si osetila bilo samo onako u prolazu? ili zivis za to da samo jos jednom uzivas u tom plavom pogledu.
    Sta se desava kada su koferi spakovani, a subota kuca na vratima?
    Danas cemo se oprostiti jedno od drugoga.
    Znam da necu govoriti puno, da ce oci pricati mnogo vise.
    Znam, da cu kada ga zagrlim, pozeleti da ostanem u ovom gradicu narednih godina...
    Ali sve prolazi, Temisvar ceka na mene.
    Zivot se nastavlja, a uspomene idu sa mnom.
    Ostaje mi samo da verujem u Oktobar. Da cu se ponovo ovde vratiti...
    Jer ovde su mi koreni.


This entry was posted on 20 Август, 2010 12:50 and file under Дневник једног сањара . You can follow any responses to this entry through the RSS2.0 feed. You can leave a Response, or Трекбекови from your own site.

12 Коментари & 0 Трекбекови од "Tisina.."

    ...a koreni zovu...i kad toga nismo svesni...

    Аутор sanjarenja56 20 ÐÐ 2010, 13:47

    Ma znas i sama da ces se tamo stalno vracati :)
    Nego...ne[to ne razumem. Zar si vec zaboravila Ptk-a?

    Аутор mesecina 20 ÐÐ 2010, 14:16

    "Темишвару, ни село, ни граде,
    већем један, украј воде, смраде." :-D

    То је из Друге књиге сеоба од Милоша Црњанског. ;-)

    Аутор Harry 20 ÐÐ 2010, 16:59

    sanjarenja,
    tacno tako... Vuce me ovde nesto.

    Аутор behappy 20 ÐÐ 2010, 17:08

    mesecina,
    nazalost, ni blizu toga. Ali sam ucinila "gresku u koracima".
    Pisem ti poruku sad :*

    Аутор behappy 20 ÐÐ 2010, 17:09

    Harry,
    sad, kada sam obisla i Bukurest i Kluz, i jos po neke lepe gradove u Rumuniji, mogu da kazem da sa sigurnoscu, da je Temisvar najlepsi grad u Rumuniji.

    Аутор behappy 20 ÐÐ 2010, 17:10

    eh..treba vjerovati u povratak :)))

    Аутор tajanad 20 ÐÐ 2010, 18:31

    kraj je jos jednom letu
    i jesen se ko lopov prikrada
    ostavlja svoje tragove zute
    po krosnjama lipa i topola
    Ti si moja lastavica u letu
    oticices jednog jutra snenog
    ni pitati neces kako cu ja
    zimu bez tvog osmeha preziveti
    kako cu kise preboleti
    kako novembar iz kostiju isterati
    Jos jedan Bozic cu bez tebe docekati
    I cekacu zeljna novo leto
    da opet stobom budem
    da ociju otvorenih snevam
    ljubavi moja za sva vremena
    kako li cu jesen bez tebe docekati?
    dok leto curi iz svog sata
    ja se pitam: sto li sam te izgubila
    Bio si moj najlepsi san,
    moje sunce da me zimi zgreje...
    sad sve je proslo, samo secanja ostalo je
    od dragog znanca sad vidim samo stranca....

    Аутор vilabezkrila 20 ÐÐ 2010, 20:03

    Na kraju leta je ponekad kraj ... Pitam se zasto! Mozda sto onda imamo vremena da se bolje upoznamo!

    Аутор bokikojic 21 ÐÐ 2010, 10:58

    tajanad,
    vraticu se sigurno. Cak i da to ne zelim...
    A zelim, naravno :)

    Аутор behappy 21 ÐÐ 2010, 14:40

    vilo,
    divna pesma.
    Nisam stigla da zavolim, ipak je bilo malo vremena, ali eto.
    Neko ce nedostajati.
    ;)
    :*

    Аутор behappy 21 ÐÐ 2010, 14:42

    boki,
    posto sam ja nepopravljivi optimista, verujem da nije kraj. Idemo dalje, je l'? :)

    Аутор behappy 21 ÐÐ 2010, 14:44
Додај коментар





Запамти ме