Грех
Аутор behappy | 20 ÐÐ, 2011и два крупна, зелена ока...
сањам како си она животна чар,
и нека жеља, у мени, дубока...
Сањам пакао, дане без тебе,
сањам тугу и срећу, како се јуре,
како ти на длан поклањам себе,
и пролазнике у даљини, како негде журе.
И знам да време не може да се врати,
да поправим речи изговорене,
а да ли патња може да се скрати?
ил су истине већ проливене?
Ја знам да немир у мени расте,
да сам крива и грешна,
под небом овим, где лете ласте,
признајем да сам била смешна.
Тонула јесам, са лажима својим,
грешила пуно, трунула сама,
и тако почела себе саме да се бојим,
Ја немам ништа, осим лоших карти,
и понекад желим да играм са њима,
"На све ил' ништа" реплика ми беше,
са пуно цике, вриске и дима!
Хоћу да губим, да трескам о под,
да исплатим све што сам згрешила некад,
па да могу под небески свод,
мирно да кренем и заборавим на свој пад.
Eh, jesu su istine prolivene...ali još će!
Аутор sanjarenja56 19 ÐÐ 2011, 08:58