Honey, if he's a right boy, he won't leave!
Аутор behappy | 15 ÐÐ, 2011
Чисто да бих запамтила 15. октобар
Још један 15., у низу лепих.
Остаће у сећању, на Словака, који ми је некада био све.
Болеће још неко време, али ето, Словака више нема.
Нема га у мом животу. Напустио ме је, машући без речи. Без објашњења.
И то је оно што ће ме пецкати још неко време. Та мистика, нејасноће... Ћутање његово.
Али сам свесна да мене чека живот, који чека да буде испуњен.
Носићу црну машницу уз срце, чисто да се зна да га још увек нисам преболела.
И да у мени још увек гори нада да ће се вратити.
Сећам се нашег последњег загрљаја.. пре практично 10ак дана. И како сам се истргла из њега и побегла главом без обзира.
Сада ми је близу, то највише боли.
Драги мозгу, опрости за преоптерећивање информацијама о њему.
Драги стомаку, опрости за све лептириће и вартомете.
Драги јастуче, опрости за све сузе и уздисаје.
Драго срце, опрости за сва разочарења.
Покушала сам да га задржим, мислим да сам учинила све што сам могла. Да сам била у могућности да ишта урадим, урадила бих. Али нисам могла. Покушала сам да причам, да објасним, да покажем своја осећања.
Али једноставно то њему више није било битно.
Сада сам остала сама, са својим осећањима која не знам где да "тутнем", да се забораве...
Најлепша осећања.
Нешто што не бих знала да постоји у мени, да није било тебе.
За мене ћеш заувек остати Мој Словак...
Mani ga, nikad mi se nije dopadao:))
Аутор anam 15 ÐÐ 2011, 21:54Jedino što mu je valjalo je da je otišao bez okretanja.
He he he, koliko te znam, već se neko drugi mota po toj glavici:))