Сузица што блиста
Аутор behappy | 21 ÐÐ, 2011- Отишао је у Братиславу, како би студирао теологију. Појављивао се на мом блогу у више навратаја, једном сам га представила са мојим преводом његове приче, а неколико пута писах о нама. О оној вези између 2 бића која су на истом нивоу, која су се пронашла.
Прича која је, сећам се, многе растужила, а мама каспер ми је рекла да је најлепша коју сам написала, посвећена је управо њему. Пре 2 месеца, игром случаја, упознала сам његовог најбољег пријатеља и била у прилици да са њим проведем 10-ак дана.
Тако се, ваљда, сазнају важне ствари. Најбољи пријатељи, некако, осликавају и нас саме...
"Како си ти то закључио?"
"Мушкарци не причају сатима преко телефона. Не Павел. А са тобом?"
Толико ме је подигао у очима других, да се бојим да ћу се разбити на синте долиће, ако случајно паднем. Некако, света, чини се...
У његовим причама сам живела и за друге, они су ме индиректно познавали.
"И све те његове депресије које је имао у последње време... говорио је да је због стипендије, да се плаши да је неће добити. И онда је једне вечери попио... и рекао да му фали љубави."
А зар би било то нормално, да се не закомпликује?
Да се не распадне једно пријатељство, да се не измешају осећања... да није отишао, а ја остала овде... и сад се питам, шта ли нам живот спрема?
život će pokazati. a ti ćeš, nadam se biti spremna da prave korake napraviš
Аутор domacica 21 ÐÐ 2011, 15:02Prijatno!