Тајна вештина
Аутор behappy | 5 ÐÐ, 2011Напокон, више не морам да те тражим у другима. А дешавало ми се, шетам улицом, учини ми се да видим твоје лице.
"Ма престани. Он је километрима далеко."
Када смо се упознали, сањао си о другачијем животу. Имао си у глави неке идеје о екологији, новинарству... О Братислави. Чак и о еазним даљинама...
После годину и по дана, када смо се зближили довољно да препознајемо дисање оног другог, после безброј загрљаја који су временом говорили све више, после пропалих покушаја, после нечег што се назива правим пријатељством, после тога што смо се залагали једно за друго, после мог беса и одустајања, после твојх "молим те", "требаш ми".
После обостраног "волим те" и "недостајеш ми"... Кажеш: "Долазим у Темишвар ти си један од разлога"
У углу мога ока назирала се нека срећа, неочекивана радост. И стандардна питања: "Чиме заслужих ово биће...?"
И тако је време брзо прошло, сретали смо се у туђим градовима, а пре неколико дана добили смо један сопствени. Наш град, у ком можемо да сањамо заједно, чак и да покушамо да остваримо нешто од тога.
И као да се не познајемо, пре тог поновног сусрета, колена су ми клецала. Као да то није био мој добро познати Словак, понестајало ми је речи, бојала сам се да не паднем. И видим га, смеши се са краја улице, журимо једно ка другом, а као да нам људи не дају да се сретнемо, све извиру са свих страна, шири руке и ја се бацам у његово наручје и да... сада схватам шта ми је недостајало.
Моја мирна лука, уточиште које ме увек прими назад, куда год сам корачала пре тога.
Оно што ме увек призива да се осврнем, када бесна одем и кажем да је крај.
Мирисао је феноменално, а нека ме је носталгија убила када сам стигла кући и мирисала на њега.
Мој Словак, студент географије-туризма.
Сада је ту, после тога што ми је изјавио љубав. "Али није нам време", додао је.
Кроз сузе сам шапутала да је све уреду.
И сада, када знам да ми је на дохват руке, некако захвалнија лежем у кревет сваке вечери. Захвална Богу што нас је спојио. Дао нам шансу...
Доста тога и од нас зависи.
И опет почињем да га сањам. И не знам да ли је перфектнији у сновима, или у реалности. И то је оно што ме тера да се радујем сваком новом дану...
Prvo šansa pa realizacija :)
Аутор sanjarenja56 04 ÐÐ 2011, 18:26