Зашто си отишао?
Аутор behappy | 6 ÐÐ, 2011- Испоставило се да време стварно лечи све, тако ће извадити и оне флеке које су после њега остале.
И остаће ми у неком бледом сећању, као нешто што се није дало запамтити, а било је лепо...
Питања која не бих желела да поставим сама себи, али се врте, ипак.
"Да си бар допустила да пробате... да си била стрпљивија... да си га подржала, сада... шта би било?"
У мојој глави био је осликан лик савршеног мушкарца, онај о ком сам сањала. Мој, само мој... онај прави.
Захвалила сам небу што ми га је довео. И тати, јер верујем да је имао удео у томе.
Да ме чува од свег зла.
Ето доказа да савршенства не постоје.
Како доказати себи самој, да није био за мене?
Као што сам проценила, сетио ме се. Али да сам тада пала, вероватно би се цео ток приче променио. А то није пожељно... зар не? И зато сам према њему овог петка била хладнија од леденице.
И не плачем уопште, не патим. Али ме понекад обухвати нека лепршава носталгија. И не да ми да се отарасим сећања на нас и срећу коју смо делили. Још по некад осетим мирис његовог парфема или пољубац у чело...
Али схватим да је узалуд. Ствари се не могу исправити.
Жалим мало, можда.
Али знам. Пробудићу се једног суморног децембарског јутра и уз себе ћу имати биће које волим. И чисто сумњам да ће то бити он.
Али ми ипак недостаје.
behappy:)))
da sam ja napisala ovakav post... ali! život je pred tobom! toliko toga te još čeka!!!
volim da si jaka i da razumeš svoje postupke. pitanja koja naviru - potrebna su!
i još nešto... mislim da se mnogo toga može ispraviti, samo ako smo sigurni da je to nužno!
Аутор persefona 06 ÐÐ 2011, 16:43