Узалудни снови
Аутор behappy | 22 ÐÐ, 2011негде дубоко у себи,
да ћеш ме љубити, да ме нећеш грувати,
да ћу своје снове, дати само теби.
Желела сам вечност, а и шта бих друго?
у кристално плавој хаљини ја те сањах,
како ми долазиш и чекала те дуго,
за тобом трчећи, само тебе гањах.
Узалуд ми снови, када тебе нема...
а нека се тишина просула баш свуда,
није нада мртва, ал' дубоко дрема,
нема више магије, а нема ни чуда...
Путовања с' тобом, успомене остају,
и понекад, тако, ја рањивам себе,
па ме сећања често прогањају,
када у садашњост, ја довучем тебе.
И разара, ето, та стара бол,
па онда ћутим, слушајући таму,
па тишина понекад, одсивра д-мол,
остављајући ме, уплакану, саму.
Не знам и нећу без тебе да кренем,
али живот никад не пита за пут,
ја зато тугу за срце не денем,
већ срећу везујем за свој скут.
А тако си близу, питање је зашто?
али пошто боли, није да се пита,
па истину брзо, прекривам и ташто,
да се са усана, само срећа чита.
И немој ме више, прогањати стално,
јер прошлост си сада, нека тако буде,
све је сада прошло, све је банално,
Dobro jutro:))
Аутор anam 22 ÐÐ 2011, 08:45