Сутра је нови дан...

Danas, dok smo moja najbolja drugarica i ja setale gradom, u centru zapazismo baku i deku kako se drze za ruke. To mi je razbilo sve one sumnje o kojima smo pre toga diskutovale. Pomislih: "Prava ljubav zaista postoji, ali je potrebno preci tezak put dok je nadjemo" I rayveselih se. Ipak postoji nada. Za lepse dane, za dane u dvoje, za osmeh, za poverenje, za veliku obostranu ljubav. I sve ce biti lakse

Sreca je ono sto osecam svaki dan. Cim se proudim, nasmesim se novom danu, prkosim, kako me ne bi pokorili neprijatelji, zavidni, i kazem: "Danas cu biti srecna. " E onda dolazi najtezi trenutak. Odabir razloga. Da cu biti srecna zbog toga sto nisam sa njim? Ne, cini mi se, da nije razlog za srecu. Da li da budem srecna zato sto mi one nisu vise prijateljice? Mozda, ali nije dovoljno vazan argument. Ako bolje razmislim, padaju mi na pamet bolje ideje. Sreca je ovo iscekivanje. Sreca je to sto su mi nekada bile prijateljice. Sreca je sto tata, iako nije ziv sve gleda od gore.

Najbolji razlozi za srecu su:

=Shto posle 10 godina opet mogu da vidim stare prijatelje.

=Shto se svako jutro budim.

=Shto umem da volim.

=Shto mogu da hodam.

=Shto govorim, vidim, cujem.

Sreca je osecanje. Sreca je sitnica. Sreca je kisa. Sunce. Plac. Sreca je ljubav. Zagrljaj. Poljubac. Sreca je pogled. A najveca sreca je osmeh.

Sreca je kada ga vidim posle dugog vikenda, on mi se osmehne i pita me kako sam. E to je velika sreca. To je raj. 

Sta je jos sreca? 

Sreca je... kada nesto zelis, i sreca je nada, da ces to nesto dobiti...

 

Odlucila sam. Posveticu se samo jednom moku, jer se uzasno osecam dok mi se osecanja menjaju kada cujem nesto o njih 4. da cakk 4. dvoje su deo proslosti, a dvoje sadasnjosti. Previse je. Odlucila sam se, potrudicu se, dacu sve od sebe da budem sa B-om. Mogu da volim samo njega. Treba mi malo vremena...

Dotakao me je. Vise ne vredi da se povlacim, kada god se zavrsi, bice bolno. Zapoceo je prvi konverzaciju, i tada vise nisam zelela da prestane da prica. Osmeh, rec, osmeh... A ja se topim, nestajem... sve vise ga zelim. Tako smo blizu... zelim da ga dodirnem... ali ne smem. Ne smem da kvarim ono sto je medju nama. Posmatram ga, sa svih strana. Mane ne uochavam, gledam samo dobre stvari. (Takve smo mi devojke...) i pozelim da ga uzmem za ruku, i odem sa njim zauvek.

Ne znam da li ste primetili... ali svo vreme zapravo pricam o dvojici. Chudno? Glupavo? Kako god. Ni ja nisam to shvatila do malo pre. Chitala sam textove, i shvatila da se ne radi o istoj osobi. Kako me je koji inspirisao, povredjivao i radovao, ja sam pisala postove.

Jedan je P.-decko kog sam zavolela, a nisam ga ni poznavala. Decko koji zna sve o meni, koji mi je pravi prijatelj, neko sa kim bih mogla da ostanem zauvek. Mozda. (da nema ovog drugog). Decko koji 16.06.2009. puni 3 godine sa svojom devojkom. (a o njihovoj vezi znam sve). Devojka mu je najljubomornija osoba na svetu, i sprijateljila se samnom, samo kako bi mu bila bliza. Chesto se svadjaju, ali ipak opstaju...

A drugi decko je B.- moja najbolja drugarica i on su cetvrta godina gimnazije, i od prve godine nemaju dobar odnos. Sta vise, chini se da postoji neka mrzhnja izmedju. Stalno se prepiru, svadjaju, pa chak i kada nema razloga za svadju, oni ga trazhe. On ima dobro mishljenje o meni. Znam. Chitala sam konverzaciju izmedju njega i jedne drugarice iz mog razreda. 

Oboje volim. Zvuchi smeshno. Zapravo je sve sapochelo sa P. ali poshto sam videla, nade nema! morala sam dalje da zhivim, i on je naleteo. Skroz su drugachiji, a tako su mi dragi oboje. Boze, chini mi se da zhivim u najsmesnijoj spanskoj seriji ikada. 

 

 

Napokon! Napokon ovaj miris leta, koliko sam toliko dugo chekala!!! Sa chezhnjom vec. I tako me je obradovao danas... 23.05., prvi put ove godine. Divno. A taman danas, kupila sam novi parfem, koji ce me definitivno podsecati na ovo leto, na ovo prolece. Na nove ljude, na more, na njega. Da, ovaj parfem cu posvetiti njemu. Ovaj miris. Iako sam ga toliko zelela, i cekala. Poklanjam mu ga. Opet sam srecna. Ne zelim da nestane ovaj osecaj nestane. Prvi vikend da jedva cekam ponedeljak. Da ga pogledam, da mi se nasmesi. 

:)

 

Kako samo uspomene bole. Nikada ne bih rekla.

Kako vreme leti, pochinjem da verujem da je svaki zhivot zapravo film. Likovi se svakodnevno menjaju. Neke ljude ne vidjam odredjeni vremenski period, poneke chak 10 godina!!! I sada, evo ih, opet su tu. Sve se opet menja. Zhivot se komplikuje, ili olaksava. Sudbina. Zar nije to film? Zar ne podseca? A ljubav. Zasto nam je potrebna? Zasto je bez nje sve dosadno I nema smisao? Zasto svaki dan mora da mi ispuni neka odredjena osoba? Zasto, pre svega BOLI? I taman kada pozelim, da se nikada vise ne zaljubim nesretno, pojavi se neko. Ponovo film. Nadam se samo, da mu je kraj srecan…

Juce...osecala sam da letim...:D Toliko me je hvalio...i naravno, to sve laska... Divan je. Neki ne misle dobro o njemu-svako ima pravo na svoje misljenje. Ja ga dosta dobro poznajem. I mislim da mi se mnogo dopada. Takav kakav je. Zelim ga. I love him more than yesterday... <3
Danas dok sam pricala sa jednim "bivsim"ako ga tako mogu nazvati, naisao je B. i bio je pomalo ljubomoran, i onda sam otisla da mu se javim... Ne... ne izlazi mi iz glave...

Danas je mamin rodjendan... Mama volim te najvise:* ti si mi sve

Mnogo ga volim. To je chinjenica.

Situacija- krajnje komplikovano. Moja najbolja drugarica ide sa njim u razred, i medjusobno se mrze. Prema drugima se lose odnosi. Samnom je super.

Kada ga gleda osecam: Zapravo se osecam cudno. Pozelim da ga bijem za sve ono sto je radio mojim prijateljima. A u istom trenutku pozelim da ga posedujem, u nikada ne izgubim. 

Njegov osmeh: Je najlepsi. Dugo mi je trebalo da pronadjem lep osmeh, jer inace to mnogo volim kod muskaraca-lep osmeh. Iskren osmeh.

Njegove ochi: Imaju najlepsi sjaj, i zelim da sijaju sa nadom, da postoji nastavak za nas.

Vreme provedeno sa njim: Dragoceno. Volim vreme koje provodimo zajedno. Iako ga mnogi mrze, ja se pored njegaosecam carobno.

Ja kada sam sa njim: Samo se plasim da nisam druga osoba.

 

Ne znam sta da radim... Objektivno receno, ne izlazi mi iz glave...

You, do you remember me?
Like I remember you?
Do you spend your life
Going back in your mind to that time?
Because I, I walk the streets alone
I hate being on my own
And everyone can see that I refell
And I'm going through hell
Thinking about you with somebody else

[CHORUS]
Somebody wants you
Somebody needs you
Somebody dreams about you every single night
Somebody can't breath without you, it's lonely
Somebody hopes that someday you will see
That Somebody's Me [2x]

How, How could we go wrong
It was so good and now it's gone
And I pray at night that our paths soon will cross
And what we had isn't lost
Cause you're always right here in my thoughts

[Chorus]
Somebody wants you
Somebody needs you
Somebody dreams about you every single night

Somebody can't breath without you, it's lonely
Somebody hopes that someday you will see
That Somebody's Me [2x]

You'll always be in my life
Even if I'm not in your life
Because you're in my memory
You, will you remember me
And before you set me free
Oh listen please

[Chorus]
Somebody wants you
Somebody needs you
Somebody dreams about you every single night
Somebody can't breath without you, it's lonely
Somebody hopes that someday you will see
That Somebody's Me [5x]

 

P.S. Bila u Uzicu, sa drustvom, tj pozoristem. Vratila sam se sa najlepsim uspomenama. U Uzicu je prelepo, a imaju najbolje ljude!

Teshko je zhiveti sa nekim osecajom mrzhnje. Mada, ni ne mozhe se bash tako nazvati. Ici u razred u kom znash da postoje tri osobe, koje ti govore iza ledja, smeju ti se, rugaju tvojim neuspesima, a ustvari biti mnogo ispod tebe. Boli. Osecaj da te neko mrzi je neverovatno ruzan. Znam ja, postoje pravi prijatelji, ali zashto se ove izdajice meshaju  sada? nisu bile tu kada je bilo potrebno, tada su me izdale... i zashto su se sada odjednom pojavile i pokushavaju da sve srushe? da unishte ono shto sam sagradila, da zavide na uspehu...

Chini mi se da sve krece nizbrdo, iako ima stvari koje su zaista krenule na bolje. Boli me ljubav. Mnogo mi je znachio. Moje suze one vecheri su sve dokazale. Plakala sam i gledala u njega, dok nisam shvatila shta se zapravo deshava... a on, svo vreme je plesao sa njom. Ona me mrzi. Mnogi me mrze. Ali naravno, mnogo je vise onih koji me vole. To je neka uteha, ili bi bar trebala biti. Najbolje polje, je polje karijere, glumachke turneje su u toku, a neke nagrade sa takmichenja sam vec primila, a ostatak dolazi u avgustu. Putovanje. U julu izdajem knjigu. Ne mogu da verujem. Znam da ce tata biti ponosan, gde god se nalazio. Sa svojih 16 godina, drzacu SVOJU knjigu u rukama. Ponosna sam. Ujedno i tuzna. I srecna. Tesko mi je. Sve se izmesalo. Tata nece moci da bude samnom tog dana kada budem drzala knjigu u rukama. Zapravo nece biti nikada vishe. Zhivot je tezhak. Obaveza je puno... ali nikada nishta ne mozhesh da ochekujesh od drugih... dok sam ne zasuchesh ruke, nishta se nece dogoditi...

Da, za tacno mesec dana punim 16 godina. Ali sam prozhivela mnogo. 

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Sve je veoma komplikovano. Vlada se davno zaljubio u Ale, ali nikada nije smeo nishta konkretno da uchini, jer je yheleo sa njom da krene na duge staye, gde ce yajedno prozhiveti mnoge stvari. I sama Ale, vremenom se zaljubila u njega, govorio je da ne vredi da se sada pochinje, da nece znati to da cene... Kako samo deluje chudno... zar ne? dvoje mladih koji se vole, a nisu zajedno... ujednom, ushao je u celu tu prichu Boris, Vladin najbolji drug. Jednostavno je pogodio i vreme i odredishte. Pocheo je da sa Ale pricha o svemu. Chini mi se da joj je on bio uteha u celoj toj stvari. Ale je patila jer nije bila sa Vladom, jer je on toliko neodluchan, a Vlada, bio je uveren da ce sve to proci, i da ce posle odredjenog vremena biti u ozbiljnoj vezi. Kako je samo pogreshio... Ale je pochela da traga ya drugim momcima, jer joj je eko bio potreban, neko na koga moyhe potpuno da se osloni. I tada je on bio tu. Boris. Postali su idealan par. Preterano ce zvucati par iz snova, jer naravno da je falilo neshto... daljina je bila iymedju njih. 170 kilometara i granica. Pa yar  je to malo? Mnogo cenim njihovu hrabrost. Pored svega su i dalje u vezi. Ne vidjaju se svakodnevno, ali njihova ljubav raste. Ja to znam. Chini mi se da se prijateljstvo iymedju Vlade i Borisa srushilo... zbog te male plavokose... ne nije ona kriva. Chini mi se da je kriv Vlada. Pogreshio je u donoshenju svojih odluka. Ponekad je potrebno uchiniti ono shto zhelimo odmah. Nije potrebno da se chekaju godine... ako je ljubav prava, ona ce trajati... nadam se da je tako sa Ale i Borisom..

A sta je vase misljenje?

Budimo sretni, zbog onoga sto imamo. Cak iako imamo malo. Zivot svakome daje shansu, pitanje je da li je mi iskoristimo. Sami smo odgovorni za propushtene prilike. Niko nikada ne treba odgovarati za to shto smo mi upropastili sami svoj zhivot.
Zhivimo svaki dan, kao da nam je poslednji u zhivotu...
I neka zhivimo za druge, ako nemamo motiv zhivet za sebe...
Volimo beskonachno, iako nam ljubav nije uzvracena...
Budimo hrabri kada saznajemo da gubimo. Naucimo podneti poraz.
Budimo pravedni, cak i onda kada nam se vraca nepravdom.
Dajmo svu ljubav koju posedujemo ljudima koji to zasluzuju.
Uchimo...O zhivotu, o putovanjima na koja nas on vodi, o ljubavi, o porodici...Covek je rodjen da uchi dok je zhiv...
Budimo sigurni u sebe, kada chinimo svaki pokret.
Budimo sretni.
I svet je nash.

Prvi maj. Ponovo mi dodje u misli slika zajednickog prvog maja. Tata, mama sestre i ja... Istina, bilo je to dosta davno, ali setim se svega toga, sa setom... znam da se te stvari nikada nece ponovo desiti... i tako zalim za tim vremenima... kada smo bili skupa. Tata zasto si tako nestao? Ne mogu opisati koliko te volim tata... koliko mi nedostajes, i koliko zalim zbog nekih stvari koje sam ucinila... :( mnogo mi falis, da me posavetujes, dame pohvalis, da me zagrlis, poljubis... Posle tebe je sve tuzno... I posle takvog gubitka, sve smatram kao salu. Ni jedan decko vise ne moze da me povredi, jer sam izgubila nesto mnogo vece od svih njih... Tata zauvek cu te cuvati u srcu...