Неки нови дани
Аутор behappy | 10 ÐÑ, 2011- Осећали смо нешто јако, али смо се бојали да то признамо. Тада сам била јача, изнела сам своја осећања на тацну, гледао си их уплашено.
Рекао си да ме волиш, али ни сам ниси био сигуран у своје речи. Како си могао онда тек мене да убедиш?
Бојали смо се да живимо живот, те смо му допустили да он живи нас.
Сретали смо се на свим стазама живота, те смо постали део оног другог. Носили оно друго у срцу, где год кренусмо.
Предали смо се, када је требали да издржимо још само мало. Сањала сам те.
Имала сам периоде када сам ти свакодневно писала писма, само да бих се испразнила.
Када ми је дојадило, све сам спаковала и дала другарици. Тамо су на сигурном.
Дала сам ти сваки делић моје пажње. Био си уплашен.
Осетила сам топлину у твом гласу, брижњу, чежњу за мном, али ти то никада ниси признавано.
У неколико наврата си ми рекао да ти недостајем, али си ме оставио да плачем, на камену који је већ добро познавао сваку моју сузицу.
Одустајали смо, али нас је навика изнова везивала.
Признао си ми да ова година не би била тако специјална без мене.
Проживела сам опет све оне дивне моменте. Заједничке...
Још се понекад, када склопим очи, запитам да ли си срећан са њом?
Скоро вам је било месец дана... Како бих реаговала, када бих вас случајно срела у граду, где се држите за руке и смејете?
Љута сам, разочарана, али и срећна јер си пронашао своју мирну луку.
Кажеш, хоћеш да одеш у Финску, када завршиш са школовањем.
"Заборавићеш ме." Говорим тихо.
"Нисам те заборавио ни овде, тако да те нећу заборавити ни ако одем на крај света."
А када би само знао... да ја још увек осећам...
Би ли престао да ми причаш све детаље о њој? О вама?
Ако већ оде са другом, онда се не треба дозволити заваравати речима да мисли на мене, јер то није поштено али уопште - ни према коме и у мојим би очима таква особа била мала и за избегавање. Причалица мислити. Љубим, девојчице. :)
Аутор pricalica 10 ÐÑ 2011, 18:00