18 ми је година, тек :)
Аутор behappy | 11 ÐÑ, 2011
Када сам била клинка, сањала сам о том 18-ом рођендану, о Београду, о томе како ћу у ово време завршавати филолошку гимназију и бићу срећна...
Када сам имала 13 година, ствари су се промениле.
Пре тога ми је тата писао саставе.
После његове смрти, тачно 6 месеци после мог 13-ог рођендана, морала сам да се променим. Да буде ослонац мајци која од силних проблема није могла да дигне главу, дуго времена.
Постала сам стабилна особа, јака, која добро промисли пре него што учини важан корак у животу. Постала сам самостална. Увек сам сама бирала, па макар се и кајала.
Почела сам да пишем, како бих тако избацивала све црне мисли из себе.
Никада нисам волела да ме људи сажаљевају, већ да ми се диве.
Нисам једина коју је несрећа задесила, тако да не волим да се плаче над мојом судбином.
За свој 15 рођендан, доселила сам се у Темишвар. Не само што сам променила место боравка, већ се цео мој живот променио.
Дошла сам из села у велеград, почела да учим нови језик, оставила у мом селу све драге људе, почела да улазим у непознато...
Била је то једна од најбољих промена у мом животу.
Уписала сам српску гимназију, сада завршавам трећу годину са средњом оценом десет.
А ко би рекао? Када сам се доселила, нисам знала румунски ни да гукнем, а сада ми у дневнику сија десетка.
Трудила сам се. На почетку плакала, када останем сама, а сада се смејем јер себи доказах да могу!
Са 16 година сам издала своју прву књигу, а ако Бог да, ове године стиже и друга.
Открила сам себи светове о којима сам само сањала.
Почела сам да глумим у једном студију, пре 3 године, касније се придружила и школском позоришту, а на недавно одржаном фестивалу за младе, освојила сам награду за најбољу женску улогу.
Многи су ми предлагали да упишем глуму, ја сам сијала.
Три године за редом сам била прва на државном такмичењу из српског језика. Тако сам себи обезбедила екскурзије по Хрватској, Француској и Шпанији.
Писала сам за недељник, касније сам била репортер за српски месечник. Сада имам своју емисију на локалном радију.
Желела сам да покажем себи да могу сама да учиним много.
Да смо сви способни да са своје две руке учинимо чуда!
Све ово набрајам да бих, када се будем осећала као ништа, могла да се подсетим да сам ипак нешто. Да вредим довољно да бих постојала.
Пропадала сам много пута, али ме је мој понос вукао горе.
Хтела сам да променим свет.
Да осветлим образ свог оца. Да знам да сам покушала нешто, како би био поносан на мене.
Да се моја мајка са осмехом присети свих мојих успеха, да има шта да преприча.
Да бака заплаче од радости када нас родбина зове и каже: Читао сам о унуци твојој, свуда је хвале...
Хтела сам да се смејем! Да имам разлога за смех! Да покажем људима да не морамо да скачемо у Дунав када се деси нешто лоше, већ да се треба борити, до последњег момента. Толико смо јаки, да нисмо свесни ни сами.
Мој живот тек почиње.
Али сам захвална Богу што ме је гурао напред, када сам се укопавала у земљу.
И овај блог ми је помогао у сазревању. Хвала вама, дивни људи, што сте ме подсећали да имам и квалитете, не само мане, које сам увек проналазила. Хвала вам што сте ме подржавали, пружали подршку и љубав!
12. јуна, испунићу 18 година. Сетићу вас се у тим моментима. :)
Шаљем вам пуно моје љубави, осмеха и торте, наравно!
Samo naprijed, velike stvari su pred tobom!
Аутор spinner 11 ÐÑ 2011, 12:21Srecan ti rodjendan!