Писмо (Бог зна који број)
Аутор behappy | 23 ÐÐ, 2011Драги П.,
Када бих имала чаробну лампу, златну рибицу или било коју непостојећу стварчицу, чија је сврха да ти улије лажну наду, пожелела бих да се у твоје крило вратим.
Зато што је много магичније него да заборавим да си икада постојао. Да заборавим на твоје четкице, разбацане по соби, којима си бојио сваки мој нови дан.
Замисли, када бисмо избрисали ову годину нашег живота. Или можда, када бисмо само главне актере избрисали: ти мене а ја тебе. Година би била огољена, опустела, монотона.
Коме бих дала све ове осмехе које сам за тебе чувала?
Да ли би се некоме радовала овако истински?
Причали су ми, да ћу се једном заљубити.
Било је дечака који су ми се допадали, али до срца нико није стизао. Све до тог сунчаног априлског дана, када је Бог решио да ми да шансу да осећам.
И данас мислим да је то био најлепши поклон: добити тебе за осећање.
Јер ти то и јеси. Кад неко дира Тебе, дира у неко осећање у мени. Боли, пецка, лелуја.
Уздахнем, насмешим се.. А шта ћу друго?
Захвалим Богу што ми те је довео на пут.
Ти ме тако дборо познајеш. Сваки покрет.
Ја те тако добро осећам, ти ме тако нежно болиш.
Ти си моја прва и једина слабост.
Једног дана, драги П., када све ово нестане, када моја осећања утихну, знам да ћеш још увек бити ту. Бар у наредних 10 година. Желим да тада, све моје сузе - на којима сам шкрта, сви моји осмеси-е овде сам већ дарежљива, нека све остане записано у дневнику сећања. Да се прелистава, као лепа успомена, која ни за трен неће бити тужна.
И нека те она песма заувек сећа на мене.
Ако је чујеш и за 5-10 година, да се сетиш нас. И како сам те само волела...
...pa će biti zbirka pisama ...:))
Аутор sanjarenja56 23 ÐÐ 2011, 21:05