Домовина
Аутор behappy | 23 ÐÐ, 2011Тамо где птице поје тужне песме,
на крхким гранама живота,
где се воде изливају са старе чесме,
тамо је моја земља, тамо је сва лепота.
И када сузе тихо, поквасе образ меки,
ја снивам то плаво небо,
и снивам живот неки.
На усни стоји знак домовине ми миле,
у дужи ожиљак као сећање,
да све су успомене лепе за мене биле,
сада остаје туга и тихо чекање.
И када срце почне, одједном да се гаси,
ја сниваћу манастире,
сниваћу Београд цели-и ти благи часи,
донеће спокој. Спокој који већ допире.
на крхким гранама живота,
где се воде изливају са старе чесме,
тамо је моја земља, тамо је сва лепота.
И када сузе тихо, поквасе образ меки,
ја снивам то плаво небо,
и снивам живот неки.
На усни стоји знак домовине ми миле,
у дужи ожиљак као сећање,
да све су успомене лепе за мене биле,
сада остаје туга и тихо чекање.
И када срце почне, одједном да се гаси,
ја сниваћу манастире,
сниваћу Београд цели-и ти благи часи,
донеће спокој. Спокој који већ допире.
*За Домовину, која је тако близу, а тако далеко. Мој мали допринос.
Остајте овдје...
Аутор jovas 23 ÐÐ 2011, 09:56