Искреност
Аутор behappy | 22 ÐÐ, 2011"И сад ћеш ти да се окренеш, да ходаш по оним већ угаженим траговима у блату, мене ћеш да оставиш. Ја ћу да гледам, дуго, у твоје трагове, не схватајући да не смем да те пратим. Имаш ли појма колико боли ова тишина?"
Он је гледа, чека наставак.
"Прелазила сам преко разних ствари. Волео си ме-ниси ме волео. А ја сам се уздржавала. Трчала сам за тобом када ти нисам била потребна, а исто тако сам јурила теби када си остајао сам. И шта се са мном догодило? Постала сам жена на навијање, гора од оних старих сатова. Чим би ме затражио, створила бих се. Обећавала сам да ћу те заборавити, ти си се смејао, јер си од почетка знао да нећу успети. Била сам ти пријатељ, првенствено, тешила те када си раскидао са девојкама. Плакала заједно са тобом. И волела сам те. А ти си све то знао и мучио ме изненадним питањима. Вадио си из мене најлепше речи. И где смо данас стигли?"
Смешио се, годиле су му њене речи, у њеним очима је видео разарање светова.
"Нисам знала да станем. Повређивала сам саму себе, само да би се ти осећао боље. Градила сам у својој глави куле, за које сам од почетка знала да ће се срушити. Осећала сам да си део мене, ти ниси осећао ништа. Само си губио време, вртећи ме, као што се оне балерине врте на постољима од пластике. И никада ти ништа нисам тражила за узврат. Давала сам ти руку, али само онда кад би ТИ то затражио. И тако се, цео мој живот и просипао, била сам срећна када си ти то желео, била сам сломљена када ми је било потребно. Шта је данас од мене остало? Једна душа која још увек искрено воли."
Већ се почео растуживати. Сва та бол коју је она носила у себи, почела је да има смисла, да се у речи претвара, да истиче.
Његове усне су почеле да се обликују у њено име и рекао је, узимајући њену руку: "Ти си сво време била овде"
:)
Аутор unajedina 22 ÐÐ 2011, 12:00