Крај.
Аутор behappy | 29 ÐÐ, 2011Шта се дешава после краја?
Кажу да би требало кренути даље. Правећи се да промене, понекад, умеју да пријају.
Не препознајем себе. На почетку сам љута и уверена да је он крив, али до краја ипак допуштам себи да се понизим. Да скоро пузећи одем до њега. Да молим. Да преклињем.
И да не добијем ништа.
"Не." "Да." "Ништа се није десило." "Све ће бити у најбољем реду."
Осећам да крај трепери у ваздуху. Скоро да га видим како се смеши са краја тунела.
Плачем. Одавно нисам.
Сад, треба избрисати његов број. Али је превише тешко. Ја нисам спремна да извршим тај потез руком.
"Јуче" је све било савршено. А "јутро" доноси бол. Велику количину бола који пробада.
Мрзим растанке, а ми смо се растали.
И како ће изгледати Њена будућност, без Словака?
Срешће се, сасвим случајно, у Барселони. Бежаће један од другога, како се не би повредили.
Она ће бити срећна, ноћи ће проводити у вц-у и плакати.
А све ће деловати савршено.
У октобру ће добити вест да је он ту. Да студира.
Бежаће од тог дела града, како га никада не би срела.
После годину дана најлепше приче. Моје приче. Наше приче. Нема више ни трага од пријатељства. Од наде.
Једино што ме теши је помисао да је Бог тако желео.
П.С. Само сам на његовом гробу могла да будем оваква. Уништена. Дотучена. Као да су ми одсекли обе руке и забранили да говорим.
Ја не знам без тебе, П.
Ma znaćeš ti bez njega...verujem u tebe...
Аутор sanjarenja56 29 ÐÐ 2011, 18:02