Писмо 1
Аутор behappy | 29 ÐÐ, 2011Драги П,
написаћу ти речи које ми одавно пеку груди. Сложићу их, као што сам некада слагала барбике, пред спавање. Свака ти је моја реч посвећена.
Као да пре тебе нисам умела да говорим, а о писању да и не причам.
Истина је да сам те заволела. Необично, на неки узвишени начин, носталгично. А ипак: тако невино и просто.
Недостајао си ми свих ових месеци. Недостајао си ми док смо седели прилепљени једно уз друго, у оној очајној соби, где је малтер отпадао са зидова. Недостајао си ми зато што нисам могла да искажем бол, који је пресецао моје груди.
Волела сам те, када смо оног 13-ог јуна шетали кроз Темишвар. Мислим да је то био најтоплији дан у години. Твоји погледи су ме још више грејали.
Обични моменти, поред тебе су били најспецијалнији. Сваки пут када би изговарао моје име, осетила сам нешто снажно да раздире мој стомак.
На растанку, када сам те снажно загрлила, знала сам да ћеш оставити снажан печат на мој живот.
Јул и август су обележени тобом, иако се нисмо виђали. Дизао си моје самопоуздање, тешио ме. И тада сам се први пут покајала: нисам знала да ти будем пријатељица.
Септембар носи твоје име. Онда сам први пут држала твоју руку у својој и знала сам: то је највеће благо које сам икада додирнула.
Данас, остајем сама са неколико твојих поклона. Додирујем их, као да трљам чаробну лампу. И уствари: само желим да си ту.
Загледана сам у наше слике. Тамо све делује савршено. А ипак, то су само моје жеље.
Када зажмурим, видим те како трчиш ка мени. И ја, уплакана, срљам у твој загрљај. "Коначно"-клизи ми низ усне.
Али чим отворим очи, све се губи.
Нестаје.
Tu sam..a mogao sam i doviknuti,čula bi...Pozdrav!
Аутор Jovan s.s. 29 ÐÐ 2011, 09:54