Сачувани од заборава 2
Аутор behappy | 3 ÐÐ, 2011Понекад смо јако близу циља, али када га већ сагледавамо сопственим очима, у нама се буди неки неописиви страх. И онда бежимо уназад, губећи се у времену. Дакле, важно је пратити свој циљ и не испуштати га из вида.
Пошто је дошао у престоницу како би попунио место професора теологије, Анкица му је била на дохват руке. Сплетови догађаја из прошлости, вртели су му се често по глави. Сећао се Париза, тамо су се упознали и почели да се друже. Она је била још тада, лудо заљубљена у његовог друга из детињства. Иако ју је још и тада симпатисао, трудио се да не покаже ни делић тога, како га она не би гледала другим очима.
Причали су пуно, учили једно од другог. Имали тужан растанак, када је он отишао да студира ван државе. Онда су се везе угасиле. Годину дана касније је и сама отишла.
И ето их данас, после толико година, раде на истом факултету.
Временом се десило оно што је већина људи очекивала. Постали су пар и поносно шетали дугим булеварима главног града, држећи се за руке. Она се променила, очи тужне мишице, претвориле су се у очи најсретнијег голуба. Сијале су и просто одисале неком невином срећом. Оним осећањима која је он у њој пробудио, једним потезом руке.
Павле је волео Анкицу. Како речима, тако и делима, приковао ју је уз себе. Желео је да она, тако чиста и невина, једног дана постане његова жена.
Он је био први у њеном животу. И знала је одавно: Први коме се буде предала, биће јој муж, а уједно и последњи. Ни сама није знала да ли је то било нечег старомодног у њој. Знала је да је Павла поштовала више од било кога на свету. Зато што је умео да је чека. Да разуме њено ћутање и да разговара са њом тим језиком. Када је видео тугу у њеним очима, само би је пољубио, ухватио за руку и говорио:
"Ако ти је лакше да причаш, ја сам ту."
Када је била сигурна да је он једини са ким жели да настави овај пут, пожелела је да му се преда.
И то вече, никада неће заборавити. Те вечери је постала заувек његова.
lepo vodiš priču. nenametljivo i nežno životne situacije opisuješ
Аутор domacica 03 ÐÐ 2011, 13:10Prijatno!