Сањам!
Аутор behappy | 21 ÐÐ, 2011
ПоСтојао је једном, један Он, који је веровао у судбину.
И постојала је једна ОнА, која је представљала Његову судбину.
Прва помисао, када се будио, водила је ка њој. Ка њној мекој кожи и искреном осмеху.
Када се гасио дАн, у његовој глави остао би урезан њен лик и праМен косе који је увек покривао лице.
Срели су се случајно, како то обично са правим љубавима бива.
Заволео ју је намерно, зато што је била посебна.
Прошлост која није била баш тако сјајна, оставила је у њеној души ожиљак. Бојала се да самостално корача до будућности. Али је он био ту, као прави ослонац.
Како се изборити за осећања? Скупљао је њене сузе, као бисере. Њена бол је њега дупло болела.
Али зато, када су у сутону шетали једно до другог, опијала га је њена прича и она занесеност. Волео је све што је имало везе са њом.
Дан по дан, и сама је осећала неке птице у грудима, које желе да излете напоље.
"То је љубав." Мислила је уплашено.
Док су заједно, ништа није важно. Све се зауставља и леди на само том једном тренутку. Када се његове усне ближе њенима, очи не одвајају од њених, а руке обавијају око њеног тела... само да је никада не би изгубио.
Такве везе може раздвојити само онај, што од горе види све...
Odlično uradjeno behappy, odlično! Naš sanjam će biti očaran tvojim pisanijem! :***
Аутор roksana 21 ÐÐ 2011, 19:50