"Држим ти мијесто"
Аутор behappy | 25 ÐÐ, 2011Анђели су певали химну љубави. У ваздуху се осећао мирис тек процветалог цвећа, а по бојама се могло схватити да је пролеће ту. Птичице на гранама су дочаравале атмосферу.
Излазили су из школе, сви узбуђени. Још једна олимпијада је прошла.
Она је причала, као по обичају, али када су се њене очи среле са тим плавим кристалима, понестало је речи.
Још тада је знала, тај Словак, биће нешто посебно у њеном животу.
Остварили су први контакт, а целе вечери је играла.
Био је то 15. април 2010. Смејала се више него обично, а у гласу су се могле приметити искрице чисте среће.
Она пева! лето не би имало смисла да је није држао за руку. Да није дошао на њен рођендан, упознао се са њеном породицом...
Никада им није зафалило речи. Улазили су све дубље у живот оног другог. Она је почела да воли. Тај осећај, у њеној души стварао је пометњу, а у глави конфузији.
"Волим те, али ово више није пријатељство. Ово је нешто много дубље" Рекао је. И одзвањале су јој те речи месецима касније у глави.
Погрешио је. Покушао је да одговори на њене емоције, иако је знао да неће ићи тако.
Седам непревазиђених дана. Гледање у тами, додири, који можда њему нису значили ништа, а њој су били све.
"Sys, дођи овде" Звао ју је, и лежао на њеном рамену скоро док не заспи.
Тада је схватила да никада неће моћи да се отараси тог осећаја заљубљености.
И плакала је на растанку, када је потрчао за возом.
И душа се кидала.
Од тада, није престала да испушта телефон из руке, чекајући новости о њему.
И данас, када је наставила да живи без њега и да гледа друге мушкарце, и данас се често враћа у њене мисли.
Не прође дан да се не чују, да не помисли на њега и на заједничку идеалну будућност.
Али, то су само недосањани снови.
И ближи се дан када ће га опет видети. 18 април.
И смеје се, а плакала би. Треба се уздржати... Само да не дође до експлозије.
I'll Remember You
Аутор persefona 24 ÐÐ 2011, 15:45