Моје глупости
Аутор behappy | 7 ÐÐ, 2009Да... синоћ сам се једва наканила око 2 сата да одем у кревет. Све као: Још ово, још ово... и онда СТВАРНО идем... и никако да одем.
И кад сам отишла, нема сна... Па сам почела да се преврћем по кревету, и онда мени, онако по обичају почеле да надолазе неке глупе мисли.
А Боже, што ја волим да мислим... па нема то нигде...
И онда тако волЕм и да досађујем другима са мојим мислима.
И мислим се ја синоћ, кад се удам, (ако буде муж могао да ме трпи) и добијемо малог Анђела, какво ћу име да му дам?
Јао што бих ја волела да му дам име Сергеј... (пошто желим мушко) а много волим и име Милош, али ако Бог да, тако ће да му се зове отац :д.
И онда тако скренем мало са теме, па почнем да мислим о најглупљим стварима на свету.
Као, ако будем имала сина, дотичног Сергеја, или Милоша, како ће мама њему да прича, па том детету никада неће бити досадно. (Или ће му СВЕ бити досадно, :)) )
Бар ћу увек имати о чему да причам.
О једном обичном слову бих му досађивала цео дан. А ја ћу и даље бити узбуђена и срећна, као да причам о нечему тако биииитном (И као да је њему то занимљиво.)
И шта ће да се деси онда, кад син постане пубертетлија, и каже:
"Кево, смараш ме са тим твојим причама."
А "кевино" срце ће да се поломи на милијарду парчића, и онда ће да оде код месечине, или неке друге добре пријатељице, као на кафицу, а уствари ће да прича о томе како је повређена.
И онда ће месечина да ми каже:
"Ма дај behappy, пусти клинца да живи свој живот, немој ти да се мешаш баш у све."
Јао муке моје, онда ћу тек да се уплашим!
Па где је мама погрешила, па како? па шта? Па... хоће он сад маму да воли? или ја можда треба да се преселим негде? Да му не сметам, љуби га мама, видиш? Видиш да га нисам добро васпитала? Ма знала сам да ћу да погрешим негде...
Месечина ће да фркне:
"Опет драмиш? Ма пусти га једноставно. Све, али све је било добро, и дала си му довољно љубави, само га малкице пусти да дише. Само толико."
И ја ћу ипак да останем у ишчекивању, са неким немиром у себи...
:)))))))))))
Боже, баш сам смешна.
И тако сам синоћ, до 4 размишљала о тим глупостима... Никако да заспим, никако да се опустим... Шта ћу... таква сам, морам малкице да се мучим са тим мислима...
Чак сам почела и да се смејем, кад сам видела шта ми све пролази кроз главу... Па мама чула, пита: "Што се смејеш?" А ја ћу на то: "Ма ништа, родила си ме луцкасту."
Сад сам подсетила себе на оног "угледног граћанина" из "Данге", од Радоја Домановића. И он је мислио свашта :))
Поздравља вас насмејана behappy, која је добила још једну недељу боловања, јер плућа још увек нису ОК.
Тако да ћу вам досађивати још, са својим мислима :))))))
Hehehehe, e to mi je poznato... Ali kakve sve misli padaju na pamet kad je coveku dosadno, pa to je neverovatno! Jednom sam zamisljao sta bi bilo da sam veverica, kako bi mi bilo, da li bih se dosadjivao, i kakav je ukus lesnika i kestena :-) Ti si jos i super!
Аутор sopran87 07 ÐÐ 2009, 13:00