Посмртни марш кловнова
Аутор behappy | 8 ÐÐ, 2009Каспер рече: "Лако је са речима, а покушај срце да убедиш да ништа не осећа"
Тако и ја. Правим се да је све ок, али није. У школи је ужас. Колектив је никакав, раван нули. И мене све то нервира и стресира. Болесна сам, ево већ друга недеља, тако да нисам тамо. Али сам данас отишла на писмени испит из латинског, а тако сам сва нервозна пред обичан тест, а о испитима да не причам... Трема, кипим... подсећам на темпирану бомбу.
Нећу да давим, само ћу да напишем једну Микину песму:
Посмртни марш кловнова
Кад умрем
Бар сам сигуран:
Нико се неће довући да ми пљуне у лице.
Сви ћете ми одједном бити пријатељи
и ко зна, какво какво измислити признање.
Потпуно вас разумем:
мртви људи нису злочинци,
нису гадови,
нису убице.
Смрт је-помиловање.
Смрт је најпристојнији начин да се оде
без поздрава
без обећања
на миру.
Смрт је инвалиднина херојима за ампутиране лобање
и несаница пепела у којој душе трава, ветрове ишту.
Одласком се знатно добија:
плакатирају човеково име и презиме по угловима.
на мало финијем папиру,
и сцако вас чита,
чита,
као да сте одједном постало врло важна изложба
или премијера у позоришту.
Ако то мора да буде у некакву јесен,
нека буде.
Земља не мења боје као трава и ветар.
Земља увек мирише само на пресне људе упорно,
метар по метар,
упорно,
грудву по грудву,
земља је глувонемо згрушено вече
сасушено и тамно као око покојне луде.
Земља је велики сан о птицама кртица
и звездама црва
отечен,
и ако све то баш мора да буде у некакву јесен,
у реду,
нека буде.
(.........)
П.С. У данашње време се не исплати бити добар. Нити веровати људима. Нико више не гледа испред свог носа. И зашто ја не могу да будем као они? Да ме баш брига за све. Не знам. Али не могу.
Ne mozes zato sto sam te ja rodila:)))
Аутор casper 08 ÐÐ 2009, 11:47I ne trudi se.