Луде године II
Аутор behappy | 23 СÐ, 2011- Када је грешка већ начињена, свесни смо од почетка да време не можемо вратити уназад, како нешто не бисмо учинили. Тешко је изборити се са самим собом, као и са осећајем крвице који се тада усељује у душу нашу.
Сећам се када сам читала неке глупости од романа, била сам девојчица која расте, увек бих особе које греше, осуђивала говорећи да су негативни ликови. Али ако будем мало реалнија, запитаћу и себе а и народ: зар позитинви ликови никада не греше?
Пошто је ово моја прича, признаћу да сам сама актер исте. Не желим да правдам себе, верујем да људи имају права да ме осуђују за оно што сам учинила. Несвесно. А и шта чини човек када пусти да га страсти понесу...
Било је хладно. Седели смо и причала сам му о мом Словаку. Ноћ се све више спуштала, а ја нисам ни слутила шта ће се догодити. могу да се закунем да ми ни на крај памети није било да ћу се, два дана касније, пољубити са истим тим момком.
Нисам очекивала да ћемо се уопште видети после тога. Причала сам са сестром, рекла јој да сам се срела са њеним бившим дечком, деловала је веома незаинтересовано. Сада се питам, зашто је глумела? Причала сам јој о чему смо причали, али није је посебно занимало.
Идуће вечери, пожелела сам му успех на послу и питала га како је издржао цео дана, после непроспаване ноћи. Исказао је жељу да се опет сретнемо.
И те вечери, чим сам га угледала, знала сам да нешто "смрди". Нешто није ишло по плану. Ја сам била обична, није ме било брига што сам у старој тренерци, сандалама... а он је обукао кошуљу, парфем се осећао надалеко, фризура...
Седели смо и препричавао ми је догађаје из своје ране младости.
Имајући у виду да тамо имам много рођака, одсела сам код једне од најлуђих девојака које познајем (која је иначе и моја сестра од тетке, али не она која је бивша девојка овог момка. Рецимо да је она сестра2), мене је забављало упознавање других људи, као што је у овом случају био он. Сестра2 је испратила другарицу и довикнула ми да је кључ у вратима и да закључам кад се вратим.
Предосетила сам да ће слушати наш разговор, па чисто из нелагодности предложих да се мало удаљимо. Сели смо поред једног моста. Због хладне ноћи, нисам могла да обуздам вилицу. Руке су ми се следиле, али моја знатижеља ме није пустила да одем у кревет, желела сам да чујем још неку причу, да се још мало смејем, да још мало лудујем... Можда је тo био пресудан разлог. Та хладноћа... Натерала га је да ме загреје, обичним загрљајима. А лудача из мене није сумњала...
Када сам устала, наслонила сам се на кућу са ћошка и почела да разглабам, по обичају, очекивајући да ће стати поред мене, али не. Стао је наспрам мене, приближавајући се, све више и више...
Шта се тада дешавало у мојој глави? Потпуна галама, гужва, збрка, несигурност, паника, лудило, збуњеност, хоћу-нећу, не мислећи на оно што ће се десити касније, препустила сам се. Лагала бих ако бих рекла да је било насилно, да сам се одупирала. Нисам.
Али када се десио, тај обичан додир мојих усана са његовим, назван "француским пољупцем" могао је да промени многе ствари. Можда и јесте.
"Шта сад да радим? Како ћу сестри на очи?" Питала сам се. Али зар није већ било касно за таква питања? Зар није већ било учињено оно ?
Можда се нисам одупрела из знатижеље, из жеље да имам уз себе неког искусног, бар на трен. Потреба за мало нежности, охрабрења, трунчице најлепших осећања, искуства.
И не желим да се правдам. И мене би болело да чујем да је мени то неко урадио. Али када се у све то увалиш, другачије сагледаваш ситуацију. Па и толерантнији постанеш...
Можда је једноставно морало да се деси, тешим се сада...
Наставиће се...
П.С. Нисам хтела да откријем свој идентитет, али на крају крајева, зашто лагати.
До сутра, драги моји блогери ;)
AAA MIKIIIIIIII
Аутор nemamimebre 21 СР2011, 21:47Bez daha sam citala post... :) UZBUDLJIVO moram priznatiiii
jedina svetla tacka u ovome jeste sto je BIVSI a ne sadasnji decko..Mislim nije u redu,iskreno,mene bi mnogo povredilo,npr,ali ako njoj taj decko vise nista ne znaci,mozda i nije toliko tragicna situacija...aa ko iz nekog filmaa ,....