Шпанија 2
Аутор behappy | 18 ÐÐ, 2011- Не знам да л' то са годинама дође да човек губи вољу за све, па и за путовања. Увек кад се вратим кући, причам баки шта сам све видела а она: Мани ти то! Шта сте јели?
Е па, овде смо, за разлику од Париза прошле године, добро јели. Чак можда превише добро :)) (срећа што нам је на располагању била и теретана)
За сва три оброка је био постављен "шведски сто", са милијарду ствари, али озбиљно. За оне који не воле да експериментишу, пржен кромпир и рецимо пилеће шницле су увек могле да прођу. Па је ту било више врсти макарона са разним преливима, морски плодови, разне салате, 3-4 врсте меса... да бираш! Дезерт си такође могао да бираш, од воћних јогурта, преко сладоледа, лубенице, свежег ананаса, фламбиране банане итд. Значи: нисмо умирали од глади.
Е, шта ме је највише фасцинирало. Па шта би друго него Саграда Фамилија. Нажалост, временски нисмо могли да се уклопимо, те унутрашњост нисмо били у могућности да видимо, можда неком другом приликом. Али, верујте ми: оно споља је било сасвим довољно. Саграда фамилија, црква која ће бити завршена тек 2026. године, и тиме бити највећа на свету, је грандиозна грађевина, најспецифичнија, а такође и „заштитни знак“ Барселоне. Стојим испред ње, и тек онда схватиш колико си мали и безначајан. Осећаш се као зрно песка у пустињи. Осмишљена је у готском стилу. Има 18 торњева, који представљају 12 апостола, 4 евангелиста, пресвету Богородицу и највиша купола представља Исуса Христа.
(извињавам се ако оманем коју реч, јер сам све слушала на Румунском, па сад преводим онако) Но, срећа у нашег водича, све нам је лепо објаснио и дочарао: у случају да нешто нисмо видели.
Највећа истина о овој цркви јесте да је морате видети уживо да би доживљај био потпун. Ми планирамода се вратимо у Барселону, тамо негде 2030, када буде готова :))
О акваријуму сам чула пуно, а мене није уопште одушевио. Другарица која је била са нама у соби је причала да је у Немачкој видела много већи и са више животињка. Али добро, нећемо да критикујемо.
Познат је по томе што у
себи чува 11.000 примерака
450 различитих живих бића из Средоземног мора.Мени су најсимпатичнији пингвини, разочарали су ме нилски коњици, јер сам их ја другачије замишљала. Занимљиве су ми морске звезде, кад се померају, али мислим да би авантура била много узбудљивија да су сви зидови стаклени, а не само један део, онда би могао да буде потпун доживљај. Чак и под би могао да буде провидан, е онда бих хвалила више акваријум :)) Сад, не кажем да није било лепо, али сам ја више очекивала. (Фотографије ми нису баш успешне, јер је тамо мрачно а забрањен је блиц)
Прича која ме је баш заинтересовала, јесте она о настанку олимпијског стадиона. Наравно, разлог су биле олимпијске игре, које су се 1992. одвијале у Барселони.
Самим тим помогао је становницима овог велеграда. На месту где је изграђен, раније су постојале старе зграде, прича се да је било мрачно и страшно, те су се тамо окупљали деликвенти. Изградњом стадиона, људи су ослобођени страха те сада могу слободно да посећују и део града, од ког су пре зазирали. Гледајући споља, пре бих то описала као оперу. Чак и места која имају спортске намене, у Шпанији изгледају величанствено.
Посетили смо и готски кварт, старији део града, са уским уличицама, пријатно за очи. Још кад чујеш мелодични шпански... ма шта да се прича.
Поглед на море, а још из Барселоне:
Питали су ме да упоредим Париз и Барселону, то нисам могла. Све зависи од укуса. Неке ствари су ми се више допале у Паризу, неке овде, па, проверите па јављајте!
Чини ми се да ћете идуће године, ако будемо успешни, читати извештаје из Лондона.
А са приватног путовања, Штутгард!
Hoću izvešptaj iz Londona, dakle, bićete uspešne!
Аутор sanjarenja56 18 ÐÐ 2011, 17:15Nije moguće porediti Pariz i Barselonu, svaki grad ima nešto svoje, posebno. A Montserat je mesto gde shvatiš kako je Gaudi došao do inspiracije za one neobične oblike!